Ljubavni napitak

Tu ispod mosta duge, razlivam svoje telo
jer moji prsti klize kao sunceva svetlost
po tvom licu, neumorno ti upijam tvoju neznost,
iako mi poklanjas svoje grudi, razdeljene po noci,
moram ih sustici, posetiti ih celu, ipak brojne
su me opcinile tvoje strasti i u tvom oku,
vidim tu mesecevu lepotu, jer ipak umes da
odigras taj zvezdin bal, dok nadamnom kruzis
kao lasta pred najduzi jug.
Preuzela si sav prostor zemlje nasih tela i neba duse,
tu gde me uvek ima i belezim svoje snove,
pretvaras cvrste grudi u perverzne slutnje
i dok jezikom umacem u prelepe pejzaze,
svojim prstima u izobilju nudis saptanje
i graciozne osmehe, tvoje malenkosti.
Svaku noc ispruzim svoje dlanove da se po
meni razlijes ko mastilo i znas da gubim
se u tom raskosnim pucinama, vristim u sebi.
Dok u tisini stenjemo, otvaras se poput skoljke
i po zidovima moga tela obrusavas se gracioznim
plesom, a u meni tvoja koza na pokrete mirise.
I spustim nezno svoju dusu na pucine njene,
da se i ono umiri posle prozirnih ladja
kao rekom odlomljenom plovi ka tvojim obalama.
Uploviti u tvoje nesebicne marine, imati tu
hrabrost prici ti okupanim zagrljajima
sruciti nemile dogadjaje, sasvim se prepustiti
nadanju nasih zavrsetaka, bez obzira ucinio
bi bezbroj puta samo da osetimo da smo tu, oduvek.
Mogao bih tada redjati sve jeseni sto provedesmo
zajedno, vec od tvojih ociju param nebeskim svodom
i zajednicki odupreti se klimi horizonta,
i zaploviti raskosnom cvecu koji tako zavodljivo
mirise pod tvojim neznim koracima,
oh, ljubljeno moje, neprekidno bih optrcavao svaki
pedalj tvojih zelenih pasnjaka da se i nase usne
namire, vec iole poznatim sokom ljubavi.