Nase predvecerje

Odlazim u ovom predvecerju iako me ti cekas na kraju tunela
sve su nase senke obgrljene, iako ponovno lutas po mojem telu,
nekako nam je mekse da se dodirujemo telima, saptaci pod prstima
ponovo dolecu, ko nase mastilo pod jezikom i tako u krug i u
nedogled ponovno, opstajemo u ovoj veceri, ti i ja, zajedno sami.
Pridruzujem se jasnoci tvojih dodira, samo polako zastanem da
otkrijem deo tvojih misli pri udari vlaznih usana po mojim preponama
osecam i tu vlaznost uzdaha, kako prelazis tek obrasle narastaje
vlastitih uzitaka.
I ti kao zena, cupava, rastrgnute bluze, dok jos karmin klizi sa tvojih
usana, stvarajuci uzavrelu strast medju tvojim mislima, nepodnosljiva
zelja za jos vece paranje rastrgnute odece, oseca se blud nad nama, a
opet sledimo iste staze ka zavrsavanju po meni, ko ja po tebi.
Svidja mi se ta zena, ko ova pesma sto tebi pisem,
i ove visoke planine u tvojim ocima i jarko crvene dojke, stegnute
od mojih saka, oseca se i dalje taj napor medju nasim zeljama, a opet
i dalje smo sami, na ovoj pucini pod nasim krevetom bludi.
Koliko uzdaha nosis na dlanovima, kako zapocinje i ovo predvecerje
i opet se nadamo, da medju tvojim preponama nadjem slatke plodove
nasih tek dozrelih uzitaka i ponovno oblizujem, sto smo nekad znali
pustiti urlik, zajednickog zadovoljstva, ti i ja sami, medju nasim strastima.
Razmrsio sam citav svemirski svod tvoj, usunjao se sa prvim mirisom
da oslusnem jos po koju boju tvojih misli, skotrljajuci se usnama
po ledjima i lagano krivudajuci po malim porama tvoga zivota, nadajuci
se da cu te pronaci medju tvojim kriskama slobode, da te uberem za sebe.
Vidim pod krajickom svoga pogleda, onako na vetru se viori tvoja zastava a
ispod nje je i dusa, doziva me, da je uzmem pod svoje, odvlaci svaku nit
mojeg bica, a ti i dalje stojis nepomicno, ocekujuci celog mene, samo za sebe.
Dozivam te u ovom ludom predvecerju u zelji da te poljubim, barem malo da
te gricnem za sebe, samo ovlaz da osetis da sam tu i ja, a ne samo moja senka
sto doluta do tebe ili si ti samo varka, moje srce te i dalje zeli, osecam
tvoju dusu kako sniva u mom narucju, osecam svu tu istkanu ljubav, svaki
nabor kroz vreme sto je bolelo, kada je prastalo, osecam svaku boju i ukus
tvojih prozirnih obala, zar je sva voda u tom moru, sva ta ljubav samo
za moje bice, sto te ceka vec toliko dugo vremena, osecas li to.

Jutarnji uzdah za tobom

Do juce smo jos zagrljeni ostali, nepomicno srastali
i kao reka nemirnih uzdaha kroz talase nemirno
docekivali sve nase saprane zelje,
takve obale neumorno postizali, a danas,
rukopisom natociti nasa srca, na mekanom papiru
svoje duse i tvoja sjajna oka dva ispisujem ti ja
i pisem ti, kako za tebe tvoj osmeh tebi darujem
u onom smehu sto je jaci od svakog poljupca naseg
i kako narastamo kroz slova nasih imena, osecam
tvoje otkucaje i ovog ranog jutarnjeg casa.
Mila moja, mozda ti se cini da spavam,
ili su moji glasovi rasuti po neznoscu tvojoj
iako je noc se razgalamila i probudilo nase sunce
ali ti zaista jedris mojim telom poput sunceve
svetlosti sto probija pukotine tek tvoje oprale
kose.
Tad mi reci zasto lutas svojim jezikom po mojim
pucinama stomaka i dajes mi svoje usne slatkih poljubaca,
zasto tvoju kosu sazvezdje plete i gledas svakog jutra
kroz moje usnulo bice, gledas, a znam da volis me.
Dopusti jasnom vrelini moga jezika da se u tebe privije
ispita sve supljine tvojih bistrih tokova,
kazi svojim mislima neka ugreju moje telo i ja cu ti
prici poput divljih belih labudova, pusticu ljubavni
pjev da tvoja dusa promili kroz pukotine mojih zagrljaja
a kroz moje jezike pusti slasne sokove tvoje, da se napijem
tvojih izvora ispod dveju planina, odakle mi se pogled
satire i s uzivanjem odmerkavam svoju proslu putanju.
Vec u boji tvojih obraza i radosnim mirisima me vodis
u postelje svilene, tamo gde tvoja kosa neumorno lezi
pod okriljem sunceve lepote, ostadoh potcinjen tvojom
lepotom, i jos se cuju otkucaji tvojeg vremena iako moja
dusa slaze strunu po strunu i tebe u ovom jutarnjem dahu,
tebi se predaju, stalno iznova, jer osecaju da tebi pripadaju.

Dozivam te

Kako bi sad voleo da optrcim tvojim telom
samo da ti pokazem koliko mi nedostajes
upravo sada, kroz poljupce svoje da ti
dozivam po slatkom imenu i kroz zubor
tvojih osmeha sletim, kraj najsjajnijih
ociju spustim svoju dusu i ono moje veliko
sazvezdje da se okupa u tvome moru, sto
se zove tvoja dusa.
Pa cak iako ti je gola zenstvenost tvoja
priljubio bih telom, ko one noci telo
od telo da osetim tvoje otkucaje koje
mi trebaju u ovom casu, ovih minuta
sto vetar puse kraj mog prozora.
Kako da ti istkanim recima od pamtiveka
dolijem u tvoje krvotoke i zazidam sve
one strepnje, svaku sumnju otklonim,
svakoj minuti se radja sve vise i vise
iscekivanje za tobom.
Od ovog trena, odricem se krila svojih
samo radi nas, ta nit sto nas veze i
poveze a sudbina nam kroji pute, jer
uvek se tebi vratim kroz misli svoje
pronadjem po koju precicu do srca tvoga
pronadjem jos stosta, a tako bi voleo
da si kraj mene tu.
Podaricu ti nezne melodije gitare da ti
svako jutro osvane uz moju melodiju srca
onako rastrkan po nebeskom svodu u potrazi
za tobom.
Voleo bih da mogu potraziti rime za tvoje
ime, u svakoj soljici kafe pronadjem taj
okus tebe, s prvim gutljajem tek skuvane
kafe pronadjem sebe u potrazi za tebe i
kako da krenem dalje, kada mi se stalno
motas po mojim usnama samo.
Doletecu do tvoje palate gde vreme zastajkuje
procicu laganim koracima maste u nadi da si
tu, laganim stopama cokolade utopicu jezik
u plodne oranice tvoje, s prvim ugrizom
srece doletecu tebi u taj veliki zagrljaj
ljubavni.
Eto, i ovog jutra ti pisem a ti nezno snivas
svakim osmehom ko u malog deteta snivas mene
ja sa prvim dodirom poput svile, ostavljam
svoje tragove po tebi, a ti i dalje snivas
ili je to moj san, sto ka tebi idem.
Tek sam na pola solje a ti jos uzdises
barem kroz snove tvoje pristizu sve one kapljice
moje sto vecno za tebe disu..

Tecna ljubav

Zato me povedi do kraja nasih dodira, jedina moja,
i istisnicu tvoje komadice straha.
Izvucicu mesecinu i samo s tom srebrnom zavesom
otklonicu tvoje telo, privuci te i najsjajnijim
poljupcima optociti i razmnoziti, podignicu ka
nebu i prineti te tako usnulo-neznu.
Kraj jezera i mirnih reka spusticu nezne prste
svoje, da ne uzburka srce tvoje, s prvim jutarnjim
pjevom odabracu talas po tvom liku, i uronicu u
najdublje dubine tu gde tvoja dusa sniva.
Ljubavnom zovu predajes mi u celosti sebe i sa
prvim dodirom jarkih boja pozudu slivas po meni
nezno-iskrene niti tek pridoslih strasti, da
naposletku osetim i tvoje telo, kako se stapa
smelo pod obrucem zvezdanog neba utonicu u ovu
najdublju strofu.
I opet molicu, zaplesi po meni dok sav ti uzdisem
za tvojim telom, zaplesi jos jednom da budemo jos
vise blizi, ti na meni i ja u tebi..
Nad nama usnula se zelja treperi dok je ziva,
kao zar, obrisi se nalezu i kroz dodire se sama
poigrava.
Obuzimas me slascu, a na celo sakupljas bistre kapi
poljubaca slatkih, pa u dlanove prinosis, niz obraze
slatke nadovezes i sa uzdasima pristizes, da kroz kapi
strasti klizis, samo kroz misli jutarnje mi ponovno
pristizes.

Osecam

Sta ce mi ova lepota na mome bicu da me krasi
sta ce mi ovaj cvet sto za tobom njise, osecam,
da si mi sve bliza i bliza, osecam, a nisi tako blizu.
Osecaj i dalje drema, kao posle kise, osecam da
mi trebas sve blize i blize, osecam, da te zelim
sve vise i vise.
Osecaj se i dalje budi, osecam, al sta vredi kad
te nemam kraj sebe u tom casu da ti pokazem
zasto i kako vredim, osecam, a nisi kraj mene.
Jutarnje sunce se vec razgolitilo i osecam kako
doziva tebe po imenu, osecam, a tako te zelim
ludo.
Suncevim pegama pustam iskrene note svoga
srca, pomalo zastanem, da osetim tvoje bice
sto mi se dalo i ove noci, osecam ukus tebe
osecam se na nas, na pozudne minute nase,
osecam, ali verujem kako god bilo bice.
Osecam kako se penjes i stenjes ludo, osecam
i pustim svoga djavola da te obuzme, osecam
svaki uzdah tvoga bica po sebi, kako prosipa
nezne reci, slova, tvoju ljubav, samo nocas
za mene pise, kako me zelis sve vise i vise.
Dolazis do mojih vrata i ulazis osecajno i
nezno, osecam, kako sva uzdises i zelis
da me slasno progutas, osecam, i ja te
zelim jos vise i u toploj noci, rodi se ljubav
nova, osecam, jer ipak smo stvoreni za dvoje.

Zarezi i tacke

Naprosto mi se iscedilo mastilo moje
doslo je do greske kod rime upalo je
tvoje ime, kacim zareze i tacke, eto
ostadoh i bez zelja na dohvat mi je
jezika, pocnem razmisljati kako da
ti dohvatim i te rime i ta dunja
sa tvojih usana pocne liti kap
po kap.
Dodjose i straza neka, pocne me
voditi po uzitcima nasim, ja ne
znam kako da te vidim pa se slatko
skotrljam niz ledja, zaranjam u slatke
vene svoje pohotne poljupce i vinem
se visoko ko u jastreba kada cilja
al ni ja nisam neko, samo jedna,
jedina zaljubljena osoba.

Naprosto mi se iscedilo mastilo moje
doslo je do greske prilikom kucanja
izvrnu se tvoje ime, pisem i brisem
otisla je i gumica i kaze iz daleka
pa ti me draga zelis jos vise.
Cudim se i u problemu sam kako da ti
srocim rime, kada mi kroz moje misli
teces i bez jedra i bez slatkog vetra
znam kada dodjes, videces ti mene
kako prosipam svoje nezne krake
eto mene u prvake.
Sklopljen i nastanjen pod ocima tvojim
brojim dane, zovem se tvoj stidljivko
sto ti trebam da ti skinem sve one
zvezde s neba, bas one koje ti treba.
Brojim rime, pa ti dozivam ime, zovem
tebe al te ne vidim kroz zareze i tacke
mislim se u sebi, docices i ti meni
kroz jutarnje sene, pusticu sunceve note
kada te budem dozvao po imenu...

U zagrljaju srca

Svako ima ime za pesmu i svako ima reci,
a ja imam tebe u mojim tokovima misli,
svakog slova opkruzujes mojim vrhovima
pora i sladis se ocima nezno-sretnim
da se svakog jutra pijano razbudim.
A jutarnje sunce nudi obline nezne
da se i ti sneno pocnes napinjati
ka mojim izvorima, pocnes ludom glavom
zaroniti u medjunozje i prozboris
najsladjim jezikom iskrenosti i
opet me vodis kroz horizonte neznosti
a pospanost se nasa na kvarno vrati
i rukopisom ljubavi pretvaramo u
slatke iskrene bukete, tek probudjenih
poljubaca.
U tvome osmehu je muzika moga zivota
kroz vetrove nezne u moju dusu struje
i budim te tisinom lastavica dok njihova
krila sapatom dozivaju nase smele dogadjaje.
Zato me povedi u iskrene postelje prepune
maste i prosipajmo tek ovlaz latice srece,
pomalo zastanimo na tek nadoraslim bradavicama
cvrstim, gricnimo jos poveci uzitak u nama
i plodimo ljubav cele noci, dok nam se nasa bica
neumorno u zagrljaju sklapaju pod jednu nit
naseg vodjenja ljubavi..