Jutarnji uzdah za tobom

Do juce smo jos zagrljeni ostali, nepomicno srastali
i kao reka nemirnih uzdaha kroz talase nemirno
docekivali sve nase saprane zelje,
takve obale neumorno postizali, a danas,
rukopisom natociti nasa srca, na mekanom papiru
svoje duse i tvoja sjajna oka dva ispisujem ti ja
i pisem ti, kako za tebe tvoj osmeh tebi darujem
u onom smehu sto je jaci od svakog poljupca naseg
i kako narastamo kroz slova nasih imena, osecam
tvoje otkucaje i ovog ranog jutarnjeg casa.
Mila moja, mozda ti se cini da spavam,
ili su moji glasovi rasuti po neznoscu tvojoj
iako je noc se razgalamila i probudilo nase sunce
ali ti zaista jedris mojim telom poput sunceve
svetlosti sto probija pukotine tek tvoje oprale
kose.
Tad mi reci zasto lutas svojim jezikom po mojim
pucinama stomaka i dajes mi svoje usne slatkih poljubaca,
zasto tvoju kosu sazvezdje plete i gledas svakog jutra
kroz moje usnulo bice, gledas, a znam da volis me.
Dopusti jasnom vrelini moga jezika da se u tebe privije
ispita sve supljine tvojih bistrih tokova,
kazi svojim mislima neka ugreju moje telo i ja cu ti
prici poput divljih belih labudova, pusticu ljubavni
pjev da tvoja dusa promili kroz pukotine mojih zagrljaja
a kroz moje jezike pusti slasne sokove tvoje, da se napijem
tvojih izvora ispod dveju planina, odakle mi se pogled
satire i s uzivanjem odmerkavam svoju proslu putanju.
Vec u boji tvojih obraza i radosnim mirisima me vodis
u postelje svilene, tamo gde tvoja kosa neumorno lezi
pod okriljem sunceve lepote, ostadoh potcinjen tvojom
lepotom, i jos se cuju otkucaji tvojeg vremena iako moja
dusa slaze strunu po strunu i tebe u ovom jutarnjem dahu,
tebi se predaju, stalno iznova, jer osecaju da tebi pripadaju.