Svojim telom zene, obuhvatis moj nemir

Svojim telom zene istovremeno krenes
plesati, mamis me svojim carima,
jos se oseca miris zrelih dunja.
Provlacim se kroz prve plesne stope
i u vazduhu dotok tvojih strasti smirim.
Saplicem se o svaki dodir usana,
grozno zvucim kada krene lavina osecaja,
zudim da, mislima te diram,
a kroz tvoje telo vatru sirim.
Skoro svake veceri ispruzenim dlanovima
donosim klasje sto zenjes u snovima,
i znas da gubim taj mir,
osecam da te imam i setim se tvoje
cupave kose, jos su viorile po mojim
usnama, sto su pojile moju zedj za
tobom.
Dok ovako lezim na posteljini od
meseceve duse, omiljena mesta prosli
smo i u skladu svilenih uzdaha,
sleces sa grudima da me opijes sa
svojom zatocenom zenstvenosti.
U zanosu samoce, sakrila si veste
zagrljaje i svoje odjeke svukla si
sa sebe, velikim pokretima spajamo
bezbrojne ljubavne note koje
spajaju nase uzdrhtale ceznje.

Tvoj meda

Bas te cuva meda stari
odrpan na sve strane
podsiven u svom srcu
na nase stare dane.
Ne cuje se buka sa
strane,
samo melodija da ti
u srcu ostane.
Meda peva veciti bluz
u tvojim porama vecito
koraca i nad telom
ugreje svoju cud.
Nije meda teskog kova,
tu je moja dusa pod
plisanim grudima,
cuvam te u ovo vreme
da kada krene prva suza,
sklopi svoje sape i
utihne prvu zedj nad tvojim
grudima.
Ocas posla ti se okrenes u
snu, ocas posla meda skoci
i rasiri svoje sape nezne,
skoci u snove tvoje i nezno
prozbori.
Ja sam tvoj meda mali u srce
me lepo stavi,
bejah mali kad me uze i u
svoje okove me postavi, jer ja
sam tu da te pazim.
Nocas snivaj onog koga trebas
jer po danu brojis sate,
kad ce On da se vrate.
Nisam ja babaroga u tvome
slovu, ni u recima sto te
zovem.
Ja sam mali meda onaj
sto te slusa, kad i sama dusa
zaplace bez ogrtaca tvoga tela.
Mislis da ne slusam kad mi sapnes
te reci suzne,
ma kamoli ni kad dodje kuca, nece
biti ljubomoran do suza.

Taj sjaj u ocima tvojim

Ima te u svakom uzdahu,
u svakom gutljaju kafe,
svaki trenutak se okrene
neka zena i na samom
licu osmeh se rascveta.
Al ja znam u dubini duse
da nisi to ti,
nego iskusenjem mi se
razbacas unaokolo.
Ipak sam razbudio onaj
sjaj u tvojim pogledima
sto neprestano sjaje,
ko mali svetionici
priobalnim strujanjem
nasih zagrljaja,
pokazuju put nasim usnama
da se rasplave,
bar u tom cudesnom sjaju,
nase duse se rastope i razliju.
Kao one duge posle kise,
umeju da razliju te boje
po citavoj pucini
tvojih iskrenih pogleda,
da takav mi je tvoj pogled
u tvojim ocima.

Tvoje srce kameno

Sakrila si se pod kameno srce svoje
nista vise nije moje,
lako je tebi ti imas moje reke
emocija, lakse je tebi jer u ovoj
noci mesec svira nocne melodije
sto srce tvoje u kamen pretvori.

A nesanica slabi u sne te trazi
taman pomislis da si pobegla od
mene, ti u snove mene potrazis,
svejedno nisi vredna bola iako
trazis svaki kutak naseg neba,
taman krenes, a na usne same
jezik se povuce i izrekne slova
moja.

Pomislis da je kraj, a onda
leptirov zov krene u veciti
boj, mislis da je kasno za ceo
roj, tu stani, u dlanovima
pruzim jedan cvet u pupoljku
sadrzi ceo svet,
pretocen u prelepo mirisljavi
osmeh tvoj.

Dal je ovo tvoja ljubav, il je povetarac

Dal je ovo tvoja ljubav
sto jezdi na mojim talasima
od pora.
Dal je, il je samo povetarac
nade tvoje, sve sto ostane
na klasju mome, odnese vetar,
a ti, ostade ko zrno semena
u ovom jarkom danu.
Iako je zega bila velika,
te usne sto se skvasile nad
pucinom pustinje, cak je i
oaza postala mala na sve
tvoje velike dodire.
Ta nasa ljubav se pod talasima
strasti, slila se po nasem pocetku
a od nas trazis, jos vremena za
videcemo.
Rukama doleces ko jato ptica,
na vrhove nasih pogleda slecu i
neznim pjevom ljubi nas.
Dok jedris sa toplim naglaskom
nase pozude, ta se tvoja ljubav
sprema na predaju, il je povetarac
uzeo danak za nama.
Dal to jezdis i u mojim snovima,
pa cim sklopim oci, ugledam te,
kako sa rukama svojim ugrejes mi
telo i dusu svu.

Cekam, a nema te

Rasplices svoje dodire po meni,
mada te dugo nema medju svom
tom ravnicom pod kosinom moga
tela, zagrljeno sustizes moje
vrele reke sto se prostiru po
citavom krajoliku mojih uzdaha.
Legla si na moje telo,
ako zaspim, nemoj otici poput
starih vetrenjaca, sto su umele
oterati moju tugu u nistavilo
beznadja.
Nastavi kroz moj san, da hodas
i postani taj dobar znak,
dobrog prijanjanja,
s telom, ka svojim bokovima.
Dodji na moja bezbrojna leta,
na moju stranu sidji, dobronamerno.

Postala je kapljica suza zeljna,
tih vlaznih dodira na tvome ramenu,
ali stalno mirises medju stranim
delovima nasih suma,
neprestano posecujes u neprospavane
noci i iznova rasplices svoje dodire
ka meni, cekam, al nema te.
Ostade kapljica tuzna na tudje greske
od pamtiveka, ostade na kisi jos
bistrija, potajno ceka da sklizne
do tvojih usta, ceka potajno,
al nema te.

Obozavam tvoje uzdahe, dok jos se setim
tisinu tvojih prstiju.
Kako si umela nezno da sapuces svojim
uzdasima, dok si laganim stopama
prstiju, umlacila moje misli.
Iako si bila posve naga do pola,
osecao se taj miris tvoje slobode
u mom neznom zagrljaju, osetih da te
imam, cekam, dal to osecas, osecaj je
bozanski, osetila si sigurnost,
al te nemam u ovoj staroj noci da ti dam
sve, cekam, al nema te.

Neke reci tvoje bole me, znam da vreme je
da sa tvog osmeha svu paucinu ceznjivu
prekrijem, iako je secanje umorno,
krenucu ka dodirima tvojih usana,
cekacu na samim vratima tvojih ociju,
cekam te, a nema te.
Kad ti kazem rec do dve, ti me napadnes
vrelo, ceo zivot trazis utociste,
nemoj pustiti srcu da luta kreni do mene,
pusti neka oseti kako sa ovom pesmom
dolazim, kroz pusta cekanja do tebe,
znam, a nema te.

Cupava

Znam da me ima u tvojim otkucajima, znam,
i osecam da nesto te muci kad prosaputas
kroz tvoje oci, osmehom promenis temu i
u skoku usana, raspletes duboko znacenje
tvojih davnih zelja.
Da te u zagrljaj presvucem niz zvezdane korake,
dolijem jos magicnog praha,
u skladu tvojih mesecevih noci,
priljubim se uz boju tvoga neznog karmina.
Pokraj reke bila si obucena u haljinu
boje aurorinih noci, jos onako sa cupavom kosom
razlila si poglede duse u bistrini mesecevih reka.
Ta haljina sto se vukla kroz noc,
preko zelenog tepiha sto si koracala bosa,
a u rukama, sandale morskih boja, onako,
zakovane i upecatljivo doterane za nastup u
prelepim bojama tvoje sakrivene ljubavi.
Dok jos nisi prisla, prosaputao sam kroz tvoju
kosu, proredjao sam uzdahe zeljne tvojih prstiju.
Dal znas, da u ovoj noci spustam ovaj roj zvezda
za tebe, i ne pomicem se sa tvojih stopa, ne dam
se.
Ostavljam tragove svojih usana, kraj tvojih,
cisto da znas kome pripadas u svom zivotu.
Prepusti se mojim rukama da oblikuju tvoje telo,
kreni ka nasim oblicima nebeskim, kroz te visine
dodji, jer mesec je voajer u ovoj noci,
a rajske ptice uzdizu se pored tebe,
svakim uzdrhtajem donosis nasem zvezdanom nebu srecu.
Cupava moja, presvuci svoje telo u zrelu noc nasu,
dok mirisnu snagu moju u sebi primi,
kroz radjanje uzdaha sa pokretima pridji,
tamo uz uspavanku prilezi, sa bokovima prisloni.
U tom hodu pronasao sam nebeske niti tvojih slatkih
pozuda, dopusti svome zivotu da krenes u moj srebrni
dah lezi, ljubi moje bice, potvrdi svoje misli
u ovoj noci, kreni cupavo moje, ka zasluzenoj sreci.