Cekam, a nema te

Rasplices svoje dodire po meni,
mada te dugo nema medju svom
tom ravnicom pod kosinom moga
tela, zagrljeno sustizes moje
vrele reke sto se prostiru po
citavom krajoliku mojih uzdaha.
Legla si na moje telo,
ako zaspim, nemoj otici poput
starih vetrenjaca, sto su umele
oterati moju tugu u nistavilo
beznadja.
Nastavi kroz moj san, da hodas
i postani taj dobar znak,
dobrog prijanjanja,
s telom, ka svojim bokovima.
Dodji na moja bezbrojna leta,
na moju stranu sidji, dobronamerno.

Postala je kapljica suza zeljna,
tih vlaznih dodira na tvome ramenu,
ali stalno mirises medju stranim
delovima nasih suma,
neprestano posecujes u neprospavane
noci i iznova rasplices svoje dodire
ka meni, cekam, al nema te.
Ostade kapljica tuzna na tudje greske
od pamtiveka, ostade na kisi jos
bistrija, potajno ceka da sklizne
do tvojih usta, ceka potajno,
al nema te.

Obozavam tvoje uzdahe, dok jos se setim
tisinu tvojih prstiju.
Kako si umela nezno da sapuces svojim
uzdasima, dok si laganim stopama
prstiju, umlacila moje misli.
Iako si bila posve naga do pola,
osecao se taj miris tvoje slobode
u mom neznom zagrljaju, osetih da te
imam, cekam, dal to osecas, osecaj je
bozanski, osetila si sigurnost,
al te nemam u ovoj staroj noci da ti dam
sve, cekam, al nema te.

Neke reci tvoje bole me, znam da vreme je
da sa tvog osmeha svu paucinu ceznjivu
prekrijem, iako je secanje umorno,
krenucu ka dodirima tvojih usana,
cekacu na samim vratima tvojih ociju,
cekam te, a nema te.
Kad ti kazem rec do dve, ti me napadnes
vrelo, ceo zivot trazis utociste,
nemoj pustiti srcu da luta kreni do mene,
pusti neka oseti kako sa ovom pesmom
dolazim, kroz pusta cekanja do tebe,
znam, a nema te.