Tvoje srce kameno

Sakrila si se pod kameno srce svoje
nista vise nije moje,
lako je tebi ti imas moje reke
emocija, lakse je tebi jer u ovoj
noci mesec svira nocne melodije
sto srce tvoje u kamen pretvori.

A nesanica slabi u sne te trazi
taman pomislis da si pobegla od
mene, ti u snove mene potrazis,
svejedno nisi vredna bola iako
trazis svaki kutak naseg neba,
taman krenes, a na usne same
jezik se povuce i izrekne slova
moja.

Pomislis da je kraj, a onda
leptirov zov krene u veciti
boj, mislis da je kasno za ceo
roj, tu stani, u dlanovima
pruzim jedan cvet u pupoljku
sadrzi ceo svet,
pretocen u prelepo mirisljavi
osmeh tvoj.