Grimizni jesenji koraci

Znam uvek kada ostanes sama u nocima ovim hladnim,
kroz nesanicu svoju, oseti se taj sapat
sto plava ptica cvrkuce, i kroz tvoje osmehe odluta
u horizonte plavicaste.
Nanosis paletu svojih dodira i crvenom boja srca
otvaras, i u sebi smirenjem svoga bica rasklanjas,
ta pticica u tebi neustrasivo te brani kroz beskonacne
sne zalazi.
Setim se, dok si koracala svojom stazom, svaka travcica
za tobom se okrenula i raspodelila jutarnju rosu za
tvoje snene oci, nikada nisi bila tu za njih, nego vec
za budne vetrove sto su mrsili tvoju kosu.
Iako si sada daleko, daleko od mojih dodira,
tih saptaca sto zalaze po morskim uvalama tvojih
nedostiznih delova, s jednom recju dotaknem taj nemir
sto protekne tvojim hodom.
Tu me zenstvenoscu jarkih boja jeseni razvuces na male
vlasi svoje kose, i u pramenu iscrtavas svoje misli
sto si onomad volela kasti, da tvojim rumenilima sam
ja jedini krivac.
Sunce je danas bilo grimzivo, uplasilo se jesenjskih nota.
Pocetak svetlosti u tvom dahu je znalo osencati
dah duge iako nije bilo kise, sem malo crvenog nosica.
Uspevao sam krisom izmamiti vlazne poljupce tvoje duse,
taj vitki most sto pregazih unutar jutarnjih otkucaja,
i ja se prepustam tom vecnom unutrasnjem skladu.
To tvoje milovanje je oznacavalo tihu seobu tvojih
zagrljaja, jos dok traje ta seoba umelo se napiti na
mojim izvorima, a moje vode sa usana, zelene od tvojih
mirnih gajeva, sjuriti se brzacima do tvojih obala.
Umes da osetis jutarnju zoru u punom jeku pomisli,
osecas kako kroz vazduh zalecu se na tvoje grudi, srce,
izjedris sa osmehom jutarnjim, primakni se mom snu,
obaspi me sa svezim rosnim poljupcima.
Ta varnica sto nas prisvaja, nije to sto nas je sunce
okupalo danasnje, nisu cak ni ona mala deca sto su trckarala
po celom trotoaru nasih secanja iz detinjstva,
onako okretni poput nasih prstiju, u svakom korenu tvoje kose
licilo mi je na jesen sto nadolazi svojim grimzivim korakom.

To je bilo tako

Iz tvojih pogleda, sakrilo se roj zvezda,
pomalo ostavljuci me bez daha, ali sam i dalje
gledao, i gledao, kako se cedi to opiranje tvojih
usana, osecam taj sapat osmeha tvoga srca.
Od tvoje koze, ostali su tragovi mojih usana,
i sve je mirisalo na zelju muzjaka i zenke,
sirilo se opojnoscu zapaljene svece po celom kutku
nase postelje.
To je bilo tako, u ponoru nasih dela stajali smo
nagi u zelji da dohvatimo nase pore, umorne od cekanja,
zeljni smo bili te nase gladi za nama, oseca se i kad
smo daleko, ta glad, nam dusu ugreje.
Sa vrha prstiju se cedila ta strast sto nas je vezala
i ovoga puta, bradavice su vristale zamnom, pod jezikom
mojim osetila se upala vlazna, nadrazujuca svesnost ka
ugrizima jacim.
Misli su same krenule ka odredistu nasih tela,
nad ravnicom tvoga stomaka zastale su kroz kapi mojih
usana, kao prve kapi kise sto su znale nakapati tvoje
telo, i predvecernje sate, kroz meseceve cari uzdasi
su odjekivale nasim prostorom dok se sveca sladila
nasim oznojenim uzitkom.
A taj mali roj sto se sakrilo u poglede tvoje,
odjurilo je prvim uzdahom, niz kosu tvoju, pa pri prolasku
svojih prstiju osecala se snaga misli tvojih, sva ta neznost
u dodiru tvoje vlasi, toliko snazne a ujedno neznost,
poput tvojih misli sto neprestano skotrljaju se pod mojim
prstima.
Cesto si pitala sto te gledam kroz blage drhtaje svojih
usana, ocekivala si odgovore moje.
Kako da objasnim kada zatvorim oci, putujem blagim dodirima
preko usana tvojih, nezno dlanovima upijajuci tvoju neznu
stranu duse, niti trazim zauzvrat nesto i uglavnom zadrzavajuci
se na proplanku tvojih donjih usana, kraj istih onih dodira
kada si prislonila svoje usne ka mojim.
Neznim zanosom si svoje meke grudi prislonila na moje ruke
i razvezala neobjasnjiv vez, onim laticama ruze sto si
koracala do mojih zagrljaja.
Imala si okus usana na mladu ljubav koja se tek radja iz
pupoljka savrsenog cveta, kraj onih poplocanih trotoara
u blizini tvojih vrtova gde se ispreplicu svi tvoji zaneseni
cvetovi, i u svakom cvetu je mali svet secanja i u dlanovima
spustas deo neznih talasa sto nad mojim stomakom osencas
nevidljivom strunom tvoga sazvezdja.
Natopiti tvoje grudi uzarenom nebeskom rosom zada,
zagrliti i usred pozlacene jeseni sto nam u punom jeku
nadolazi, tu kraj tvojih polja gde tvoja dusa drema u
svom svetu, kraj obliznjih cvetova sto zasadih u pravo vreme.

Podji ka dubini moje duse

Jakim uzdasima se privuces
i svojom me stidljivoscu umijes.
Sretna si u mojim zagrljenim snovima
i uzimas prve nocne treptaje,
sa strascu ih primaknes ka nama,
poput mirne obale se izvijas i mazis
istim onim osmehom pogledas,
nahranis mir u mojoj dusi i ja se
s tvojom naklonoscu predajem,
tonem u dubine sna, snovi nasih milovanja
i sa tobom u sebi, velikim prostranstvima
rasprostranjeno nastanjujemo.
Ima li sta lepse od tvoga dodira pogleda
sto se konstantno preliva u sve dugine boje,
izvires pod kosom svojom zajedno s dusom svojom.
Najdraza kroz sunceve tople zagrljaje prilazis
od tog zanosa, iskrenim ocima predjes razdaljinu
svih strahova i sumnji, izlazis sa svojim osecajima
i proteces mojom dusom, svaki dodir pamtim i postojano
se razvuces, nastanis svaki kutak mog vlastitog zivota.
Umes razvuci se kroz ukus jagoda, neprestano iscekivati
vrtloge moje zapadne strane gde sunce odlazi na mesecev
bal, poput bistrine nasih srca, ipak tonemo jos dublje
u nase snove.
Tisina odzvanja u tamnim nocima, od misli nasih dolaze
i sva prasina sa meseceve reke, tu kraj tvog carstva
tvojih smelih usana cuje se kroz izmaglicu secanja,
kako protutnji galopom neumornih jahaca i u tvojim dlanovima
rasire sve rastocene emocije za tebe.
Rasiri prste svoje da sunce zadje pod svaki ugao tvojih
cektica sto umeju da crtaju nad mojim velikim i prostranim
horizontima, treba iscrtati svaku brazdu neznog uzdisaja,
ali znam da imenom prolaze kroz puste krosnje nasih trotoara,
zato i nastojim da ti privucem ceo svemir u tvoje narucje,
svaku zvezdu za tebe da upecam, raspustim svaki dodir nasih
ukusa medju nasim telima, ali zora je predaleko, a tek sam
poceo pevati tvojoj dusi, zbog tog osmeha tvog, moja ljubav
se rasila po svim porama tvog unikatnog tela.
Nisi ti savrsena, ti si samo normalna, odistinski samo za
mene skrojena iako ne mogu dozvati slavuja da ti carobno
ulepsa ovu noc, spusticu mesecevu reku i dopustiti da okusis
svu dubinu moje velicanstvene duse.

Nase vreme

Voleo bi da se raspustim kroz ladje u tvojoj dusi,
iako nisi jos tu kraj mojih skuta, verujem pronacices
put do mekanih predela, tu kraj moje duse.
I dalje nastojim da ti ukradem vreme za sebe, za nas dvoje,
znam da lagano prekriva nas tamna noc i u toj tami lezi
ona mala sreca.
Pustimo ove noci sve one lampione neka gore kraj istih
onih uzvisenja, pustimo neka nam se duse spoje,
pusti ih nek udisu boje saptacevih prstiju,
tamo na strani tamne noci na rubovima nasih usana.
A zrelost tvoja prostire se preko divnih mora,
tu je i sama vatra sto pokrece nase dozivljaje tu
je i taj bal pod natopljenim krugovima nasih tela,
optrcala pod krilima leptirova, i otkriva taj tvoj
pravac uz prve plime kroz narasle tokove crvenih bradavica.
Kako da ti prozborim kroz udisaje svoje, da je svako jutro
tuzno, pomalo skrhano i otvara trenutke nase u samom
mirisu jutrnje kafe, pokrece snagu i plavetnilo vatre u srcu
mome, tu odmaraju, zapravo poljupci kruze ko lesinari kad ti
nisi tu, znam da si tu ko ovaj vazduh sto nas deli,
jos se kriju tvoji poljupci u mojim zagrljajima,
taj osmeh u pogledu boginje i u bilo koje vreme,
krenu sa dodirima sa svih strana sveta, samo prilegnu kraj
dobrog ukusa nasih usana.
Slatkoca mirisa prostire se uvek kada ustanem, topao i cvrsti
snovi prostiru se s nama, onako slatko, najsladje, mirisne kapi
da kroz tvoje telo odjekuju melodijom nasih snova,
verujem da zajeci pod talasima tvojih uzdaha i nemirnost
iz dubine tvoga stomacica, uzela si nasu strast i hranis je
nezno nestasnim snovima.
Zasto mirovati pred lukom tvojih pora, zapljuskano ostaju,
ne idu nikuda, dok listam medju tvojim nogama svu onu poru
mojih uzdaha, u noci, u trajanju naseg disanja, te tvoje oci
zaposele su mesec i uz tvoje otkucaje, strujanje vazduhom
provlace, one iste kapi mesecine.
Veoma dobro znas da u slasti njihovog jezika ostaje taj pjev
sto prostruji nasim telima, kroz svaku pukotinu nase vremenske
reke, ostaje upecatljivo taj odraz ljubavni, u noci, u trajanju,
svuda nas ima, iako si jos daleko od mojih zagrljaja.
Imam te u dlanovima pozude, imam te, sad i ovde, u starim
vremenima sto dolaze i pokose neubrane zvizduke nasih umotanih
sazvezdja, i u strasti vremena ocekujemo se pod modrim svodom,
umotani smo u prisustvo nase zrele mladosti.
Svukla si haljinu svojih misli, za sada prosetas se nago
opustena i kroz ceste setnje priljubis se mojim usnama,
u jakom mlazu iskrenih uzdaha, osluskujem tvoje srce, sapuce
radosne boje otkucaje srca moga, a talasi se rasprostranjeno i
razigrano uvlace prema tvojim bokovima, iako se blizi suton,
ostaje nam blazenstvo nasih krosnji, poletimo s osmehom i
zapocnimo ples zagrljeno nagi, u dubinama nase postelje.
Slusajuci sunce jutarnje, omela si svoje tragove iz duse,
ispijajuce je to sto sunce dodje samo kad se med sliva nad
strunama svetlosnim, i kad nas vihor uvede u predvorje zelja,
te polovine jutarnjih budjenja, ti posve zanesena s prvim
mirisom zajednickog dorucka, daj mi samo trenutak svojeg
minuta da se okupam u prvom osmehu jutarnje melodije tvojih
pogleda.
A ono se po navici sakrio u tvojim ocima, scucurio se sam
mesec i ne viri, ko kad si zanosnim cipelicama menjala svoje
dodire i u tom casu, tom trenutku ostavila mene zateceno u
predvorju uzitka, bez kraja me bojis svojim prisustvom,
u boji ubrzanog disanja, pao sam pod kupolom tvoje slatke
zenstvenosti, i ponesi zapaljene pore svoje i sa polja zudim
ka savrsenstvu tek iznova nove bujice, jer kroz tebe tecem.

Volim

Volim rascvetalu kosu tvoju
i svaku vlas sto zamirise
nasim sokakom koraka prstiju.

Volim one lagane dodire tvoje
sto krenu s vetrom,
kroz guste misli nose svoje
tihe reci.

Volim sto kroz svoje zagrljaje
raspustis se ko priroda po meni,
jasno nastojim da ti prisijem
svaku notu svoga glasa,
da kada se probudis osetis svaku
kapljicu usana mojih.

Volim kada zadjes s prstima preko
mojih ledja, i potrazis svaku
brazdu nasih zagrljaja,
iako ce krenuti prvo opadanje lisca
ja te cekam u prvim zrncima jutra.

Volim kada me poljubis ostanem
zatecen nad brzacima tvoga vlaznog
jezika, zatvori svoje oci cutanjem,
u trenu zaboravi na sve obaveze svoje
prodji svojim zivotom preko mojih
dodira, da, u trenu setis se ljubavi
nase sto lagano tinja ka usponu nasoj.

Volim sto ostanemo na poduhvatu nasih
snova, i sanjajmo neukrotivost nasih
pregleda, a dok uranjam u tvoju kosu
neznog secanja, oseticemo blagi dodir
ruku dok jos ostavljas na butinama mojim
sveze otiske svojih prstiju.

Volim kada se nastanim natopljenom telu
tvom, tiho se prosetam pogledima i prilozim
svako secanje na tebe, i kao Pegaz uzaris
me svojim strastvenim zagrljajima.

Volim kad se razlijes pozlacenom bojom i
prepunom casom vina osluskujes nasu postelju
vatreno pozudnu, prepusti se s verom u sebe,
a ja cu ti prici okupano s tobom.

Razliveni nad pucinom od uzdaha

Pocepaj tu haljinu svoje ludosti i strasti
obucimo se veceras u greh i pozudu
krenimo ka slastima nasih uzdaha,
da popricamo s nasim telima.
Ti nastojis da pridjes kao ratnica
iz sebe raspustas mirisne nektare strasti,
divlje oblizujem se, drhtavo i sneno,
vristis kroz reke satkane od ljubavi.
Umorices se nocas usred mojih zagrljaja,
u sobi prepunoj zajednickih zelja
umorices se dok jos kaplju nase prozirne
kapi sa nasih tela.
Poludela si udasima u vrtlogu neiscrpne pozude,
pascu ti na tvoje grudi, omamljen tvojim
mirisima..

Probodi mi moju bol u grudima, rani me ovu noc
nek potece to curenje tvojih usana,
ni ludosti kraju, samo dodji do uzvisenosti.
Razlij se po meni kao kod potoka planinskih,
izlij jos cemernih usana svojih onih omamljenih,
gde si nestala usnama iako je ova kap sto tece
sa mog cela, probudila tvoje vristavce u tebi.
Jos goris iako si se tek svukla na postelji od
greha, pogled ti pretvara ovu tamu u noc.
Dok ti sapatom omamljujem tvoje ravnice, ti,
sleti na moja kolena i razlij svoju kosu kao
satkane zagrljaje, ugasimo ovu zedj za nama.
Toplinom svoga daha cuvacu tvoje umorne snove,
obaviti ih strastvenim vecerima i razmahati sav
taj pjev sa usana tvojih..

Uzmi me, ne odlazi kroz ove veceri u ovom
nasem bunilu, spotakni se od nase uzavrele
ceznje, kao ona plamteca svetiljka u noci.
Raspusti svoje misli da odu, neka pricaju sta
im je zelja, znas i osecas, sta nama treba.
Svakog jutra me probude tvoje reci, iako su mi
nerazumljive kroz silnu krosnju dodju i zajedno
kroz ravnice zapevamo.
Tada niz bradu, melodija potece i horizontom se
razvuku.
U tvom osmehu, sto kroz krosnje tvojih uspinjanja
sa izvora lagano teku, ispletu onaj isti venac od
mojih poljubaca, pa u mislima sa tobom lezu..

Dogodi nam se tako, ne bas iznenada, desi se da
meseceva ladja izroni iz zvezdanog roja, te iz
tog okvira mora, kraj tvojih izvora misli, sustignes
mirisom jutarnjim.
Pristajem da nezno obuhvatim ti grudi, i sasvim tiho
tvoju dusu na pucine njene, pa te mekim dodirima kroz
usnulu zavedem i medju nogama svu paucinu rasklonim.
Sedela si u tom smeru zanosnih struna koja je obitavala
nase prisustvo, ne prestajem, jer mi trebas, iz daha
u dah me zoves i ja kao razjarena zver laganim stopama
prstiju zalazim po udobnosti nase vlazne postelje.
Spremio sam u tvoju dusu svu svoju emociju, privio sam
sebe uz tvoja bedra, uz drhtaje tvoje vodim te k sebi
gde moje seme tvoj topli tok prati, jer je tvojoj
prisutnosti izvor slasti.
Tu gde sanjas u ovo vreme sto nas zavede, gledam tvoje
stidljivo telo, kroz ljubavi smo prosli, sve smo dobili
sto tiho sazreva u nasim pogledima..

Vristis u vrtlozima strasti

Vristis u vrtlozima strasti
i ljubim svaku stopu tvojih
koraka prstiju u kojima postojis
i s kojom nastavljamo nestrpljivo
cekanje.

Vratiti taj sarm tek probudjenih
pogleda na krilima nocnih uzdaha,
dok jos plovim preko tvoga tela
u tvoje odaje izvucem adrenalin
tek usnule ljubavne vatre.

Umes usnama kroz ceznju sa grudi
da razlijes, napeta su ta cula i
opijena najljucim vrelim jezikom,
dodirom odigras po mokroj kozi,
ne naslucujes vatru pesme koja se
pod vulkanom razlozi.

Vriskom poljupca rastocis zavezanu
strepnju, pa preko svojih bedara
izustis usnule bradavice i obojis
ovo jutro dok jos pozudom raspevano
prekrijes nasa gola tela.

I poceh da razvlacim usne kraj
predaha uzitka, odmarajuci neravnopravnu
borbu u osmehu tvojih nevaljalih misli
i razgalamih koracima da dodirujem
tvoje telo, al prekinuse me ti vrtlozi
strasti.

Dok si razvlacila svoje stope po mojoj
dusi, sa sobom poput sna, najtise i nezno,
ponela si mesecevo srce niz strune moje duse
slile su se male kapljice duhovne, iako se
miris sa dveju planina razbezao po prostranstvu
nasih oznojenih tela.

Volim s tobom nebeske kocije rascrtavati i kroz
sanjiva jutra, naiskap popiti blazenstvo nasih
ugaslih tokova zelja, a mojim telom prostruji
dok jos toplinom svoga tela nastojis prelivati
okus divljeg nara, pod vrhom sneznih vrhova Alpa.

Stopljeni u vazduhu vecnosti razjuricemo stare
rane, proslih bitaka, udisati jedne i druge zelje,
kroz bezbrojna milovanja u ovoj noci sto rastopljenim
stopama najavljuju jutro cemernim uzdasima.