Podji ka dubini moje duse

Jakim uzdasima se privuces
i svojom me stidljivoscu umijes.
Sretna si u mojim zagrljenim snovima
i uzimas prve nocne treptaje,
sa strascu ih primaknes ka nama,
poput mirne obale se izvijas i mazis
istim onim osmehom pogledas,
nahranis mir u mojoj dusi i ja se
s tvojom naklonoscu predajem,
tonem u dubine sna, snovi nasih milovanja
i sa tobom u sebi, velikim prostranstvima
rasprostranjeno nastanjujemo.
Ima li sta lepse od tvoga dodira pogleda
sto se konstantno preliva u sve dugine boje,
izvires pod kosom svojom zajedno s dusom svojom.
Najdraza kroz sunceve tople zagrljaje prilazis
od tog zanosa, iskrenim ocima predjes razdaljinu
svih strahova i sumnji, izlazis sa svojim osecajima
i proteces mojom dusom, svaki dodir pamtim i postojano
se razvuces, nastanis svaki kutak mog vlastitog zivota.
Umes razvuci se kroz ukus jagoda, neprestano iscekivati
vrtloge moje zapadne strane gde sunce odlazi na mesecev
bal, poput bistrine nasih srca, ipak tonemo jos dublje
u nase snove.
Tisina odzvanja u tamnim nocima, od misli nasih dolaze
i sva prasina sa meseceve reke, tu kraj tvog carstva
tvojih smelih usana cuje se kroz izmaglicu secanja,
kako protutnji galopom neumornih jahaca i u tvojim dlanovima
rasire sve rastocene emocije za tebe.
Rasiri prste svoje da sunce zadje pod svaki ugao tvojih
cektica sto umeju da crtaju nad mojim velikim i prostranim
horizontima, treba iscrtati svaku brazdu neznog uzdisaja,
ali znam da imenom prolaze kroz puste krosnje nasih trotoara,
zato i nastojim da ti privucem ceo svemir u tvoje narucje,
svaku zvezdu za tebe da upecam, raspustim svaki dodir nasih
ukusa medju nasim telima, ali zora je predaleko, a tek sam
poceo pevati tvojoj dusi, zbog tog osmeha tvog, moja ljubav
se rasila po svim porama tvog unikatnog tela.
Nisi ti savrsena, ti si samo normalna, odistinski samo za
mene skrojena iako ne mogu dozvati slavuja da ti carobno
ulepsa ovu noc, spusticu mesecevu reku i dopustiti da okusis
svu dubinu moje velicanstvene duse.