Stidljivo zaljubljen

Samo za tebe maleno moje,
pod stiklama koracas nad tim gradom,
i taj sebican vetar sto se nakratko zasmeje,
toj crnoj kosi, tom osmehu,
tim vlaznim recima sto prosipas zamnom.
Stajala si na stanici, ocekujuci me,
nestrpljivo, iscekujuci moje
vlazno optrcavanje jezikom
pokraj tvojih brazda
osvrtajuci se za nepreglednim pucinama
nasih uzajamnih strasti.
Sunce je vec odavno zapeklo
gradsko ludilo nad asvaltom
osecao se taj setni pogled tvoj,
ko dvogledi sa nisanom,
kosio je taj pogled,
tvoje usne natopljene sopstvenim ugrizom
vidoh kroz prozorce od moje duse,
vidoh tvoju dusu iskrenu.
Pored tebe nekoliko ispusenih opusaka,
osecao se onaj isti lavez ljudi
za kojima smo se nadali, da si to ti,
da sam ti ja taj,
osecas li to sunce, maleno moje.
Kako da ti opisem zaljubljenost svoju,
kako da opkoracim svoje srce
sto lumpuje pod pumpama nasih cini,
kako.

Koraci su mi postali teski,
plasim se.
Ruke su postale znojave,
ko da sam u vodu nevidljivu zasuo,
a ti si i dalje stajala,
poput supernove sto prkosi svemiru
da porusi sve, a ujedno i obnovi.
Smislio sam plan,
pricicu sa namerom da zapalim cigaretu
pitacu tiho, nemim glasom svoje duse,
cekas li mene ti sto mi teras moje snove,
ti koja mi optrcavas kroz samocu moju,
osetio sam, da,
samo trebam prici i prihvatiti
te za bokove nezne,
sa namerom da pustim svu svoju beskonacnu
ljubavnu reku u tebe,
slivajuci neznim sapatom vremena,
sakupljajuci svu tvoju samocu, hir,
osetih tvoju ljubav,
osetih kako ume da voli
i bez ijedne reci, osetih tvoje bice.
Ne mogu disati,
tiho u sebi cu opsovati,
il jednostavno prici sa ledja
spustiti se neznom lavinom prstiju da kroz
misli tvoje prolijem,
dok se ti budes okrenula,
skinucu odoru svoju postacu smrtnik
i istovetno se priljubiti tvome telu
i saputati neznim usnama,
ljubavno sace pod jezikom strasti.
I dalje stojim,
nit korak se nisam pomerio,
sta mi radis to otidji stidljivosti moja,
dodji maleno moje,
prelepo mi pridji obema rukama
zadji kroz moje bice,
dopusti mi da te zagrlim jace
da osetim svaki pramen kose tvoje,
koje je vetar vec iole prosarao.
Zapalicu cigaretu,
pomalo sescu,
imam jos vremena,
popusicu i krenucu
u ratne pohode svoje
pusticu i ovo vreme,
pusticu lagane korake svoje,
sasvim nezno upitacu te,
da li si ti maleno moje,
sto me jedino ceka
kroz ovo nase ljubavno
vremensko ogledalo.

Maslacak

Krenuo sam u livade znane
obrnuo sam na sve strane,
da potrazim maslacke,
poznate i znane.
Okrenuh se vrlo lagano,
poceh vetar duvati,
dunu mene i padoh
na sretne maslacke,
vrisnu ona i prozbori jasno,
bezi od mene manijace
ja sam prelepi maslacak
i za tebe ne treba da peva.
Slusaj maslacku maleni,
tu negde na travi
izgubih srce svoje,
pomozi mi
da ti na maslacke stane
a ti izvadi i u dlanove
svoje zute stavi nezno
i raznesi nas u belicaste oblake.
Nezno svuci stabljiku svoju
i samo polako svuci deo sebe,
ne udaraj me zutim cvetovima
svojim.
Dune vetar jace
i odnese moje srce jace
medj oblake vinu pravo
i odnese i moje
zute maslacke.

Nezni setac tvoga tela

Dotrcao sam do tvojih prelepih pora i obgrlio,
ko da su moje, nit zivahan, a kamoli bezosecajan,
samo malo da namirim svoje korake do tvojih tajni,
nikako besciljno uvek sa namerom da ti dopunim te
male pore sa sacem prepune emocija, natopljene sa
ljubavlju, kako kad sapletem se od tvoju zenstvenost.
Dopusti mi da krenem laganim koracima prstiju tu ispod
kolena, pomalo cu zastati da ti zagolicam tvoju veliku
mastu i nezno pritiskajuci tvoju poru, da ispusti jos
tvojih mirisa, da me opiju u prvom koraku neznog milovanja.
Uhvaticu mali zalet pri koracima onako pomanje kao poput
malog deteta sto ume da nacini prvi korak,
mekana je staza pod butinama tvojim iako tonem pod porama
osecam smaragdne kristalcice, osecam jos malo melodija tvojih.
Ne plasi se ovog malog ali plemenitog penjanja,
jednostavno pokusavam popeti se da dupence od brezuljka
drzim se za tvoju zenstvenost, znam sebicno od mene sto te
zadirkujem dok si tako raskolosno gola, ali eto.
Pozuricu u ovoj noci da laganim koracima prstiju docaram
snene uvlake neznog smotuljka koji mi konstantno prosipa
medne sace izlivene emocijama, pomalo prosipajuci strast
po obodima tvoje prelepih horizonta i opet nastojacu da ti
ususkam deo obrisa tvojih misli, pomislices, ti bezobrazni
setacu neznog dodira.
Osecam tvoje uzdahe, kako prekrivaju moje nezne korake
slutim na pozudu ali opet krenucu prema dolini gde znamo
odigrati visenamenski bal, pomalo zastati na rubovima usana.
Uh, jedva istrcas brazde tvojih pasnjaka, nekako bih ponovno
ucinio, tvoja ledja su vec odavno nezno umivena mojim korakom
ucinilo mi se, kroz poljupce da sam propustio manje delove tvoga
tela a opet vreme je ucinilo svoje da krenemo, bas tu gde smo stali.
Gusta kosa tvoja prepuna pramenova pod suncevom svetloscu opijena,
pomalo u neznanju docarana uvojkom pod prstom nesebicnog uvijanja
neznim jedrenjem pristiju lagano cu proci, poput ceslja, razbristiti
tvoje usamljene misli u nadi da se opiju pod mojim peharom sazvezdja.
Dozivas me pod uzdasima ceznje, neprekidno pokusavajuci dohvatiti
moje malene setace da ih umijes svojom mekocom usana, samo jos malo
neznih dodira, dok neznim sapatom uspavljujem tvoje nago telo.

 

Jutarnja magla

Jutarnja magla se razbezala pod sokacima
i ostalim necujnim corsokacima, pitam se
zasto ne dobijam od tebe vise ni tezinu
tvojih iskrenih slova, a plasim se da bi
te samo razbudio i onu namcorsku stranu
razgulio, tesko je shvatiti cemu tezis
il jednostavno odglumis, svaku bistrinu.
Kradom mi ulazis kroz suplje roletne
oduzimajuci mi i jos ovo malo snage
da ti se odbranim, ko magla si, iako te
nemam kraj sebe u mojim porivima udises
sve sto precutkujem.
Kako da stanem pred tobom, kako?
Kada me svaki tvoj uzdah, razbije sa
ciljnom namerom da me odvojis od mojeg
shvatanja i ponovno tezis da ukrotis
jedino sto mi je preostalo,
moju iskrenost.
Umes probuditi zelju u meni, da podsetim se
sta to znaci mekoca usana tvojih, zastati
na rubovima tvojih obraza i oslusnuti melodiju
tvojih dubokih i prijatnih uzdaha,
cak i rumeni obrazi osecaju zubor varnica
dok nezno saram prstima svojim, znaju se cuti
i blage emocije, pri naletu starom povetarcu
koji jos ume vesto da prolije nase poljupce
po zajednickom zagrljaju.
Kroz misli preturam svaku boju recenica tvojih,
nanizem po potrebi svaki uzdah medju zarezima,
katkad se trgnem u tom silnom mastanju i pozelim
da si tu kraj mene, al opet se nadam tvom dolasku
kroz ovu gustu maglu.
Osluskivacu i dalje tvoje srce, kroz uzdahe vlazne
saslusacu svaku boju tvoga glasa, otklonicu bistru
rosu iz tvojih ociju i podariti neznim recima naseg
jezika iskrenu notu, zeljnih prvih jutarnjih cvrkuta
poljubaca.
Kroz dodire svoje i ove guste magle, zovem te, da,
da dodjes, otkrijes svoje bice i podaris sebe i ove
nase kolevke zivota ostace puste ako budemo koracali
bosi poput izgladnelih dusa, zeljnih pravih ljubavi.

Prvi susret

Cula si o meni dok si jos spavala prekrivena mesecinom,
ali daleko si bila u svojim snovima,
nismo bili toliku blizu svojih zagrljaja,
uzdisali smo nad zelenim tepihom ukrasenim prelepim
bojama tvoje velicanstvene duse,
samo smo nagovestavali mirise tvoga dolaska i slatkim
ukusom daha, doletela si do mojih usana i razbudila
ceznju u nama samima.
Sada smo tu, malena, zeleni tepih pod nama pruza
nase zrele godine, nezno i umiljato, preko tvojih
nenaspavanih noci ispustajuci vapaj zamnom.
A one noci, kada si prisla okupana recima,
u toj javi, osetila si obrise mojih dubokih emocija
kao povetarac slazem nezne zagrljaje preko tvojih
rumenih obraza i ne dopustam odsutnost moju jer plodovi
nase tihih uzdaha zaljubljenosti, pomalo sebicno od mene.
Krenuo sam do tvojih ociju slobodno u beskrajnoj noci
spustati zvezde padalice niz nevidljivu strunu oslikavati
umorno sunce sto prepusta neznom uzdahu da odleti u moje
palate nekadasnjih trenutaka, prisloni se uz mene i ove
noci, prepusti se jasno neznim usnama, raspusti kosu da
padne preko tvojih neznih ledja tamo gde su moji prsti prosli.
Imaju pravo sto su nase vlazne kapi nekuda krenule u vlazne
pohode jer dodirnuta mekocom tvojih usana, tihim jezikom zboris,
i zato me u zagrljaju nadanja ima, kao dva nerazdvojna srca
kroz telo zubore, katkad se napnu da prodje varnica jos vece ljubavi.
Pokrij se, malena, ovom mesecinom docaracu tvoje misli,
zaputimo se na sanjive horizonte tamo gde se ponosno sunce stapa
zajedno s mesecom, poput rumenih poljubaca odigranih pod nasim
rubovima, tek zagrizene strasti.

Zena vatrene kose

Nemire rasporedjujem po tvojoj plavicastoj kosi
i u sebi nalazim bistre poglede nedovrsenih krosnji
i kroz sapat, tiho sapcem pod ravnicom tvojih pramenova.
Preispitujem se dal si jos na pocetku nasih dodira,
il odsjaje nizes po vetrovitoj krosnji i svih ovih
kisa i nebrojani vetrovi sto te okruzise,
dal te odistinski sanjam kako tvojim stomakom
puzim, poput slasnog jezika kroz bisere nanizem.
Moram ti reci, neiscrpni su moji izvori, prolaze slapovi
i neuhvatljive dubine tvoje duse, osecam da odlazis
pusticu te i na jos vece pute.
Neiskoristena snaga meseca preliva divne osecaje
sve sto imadeh u rukama, darovacu tebi, barem
na kratko da ogledam kroz vreme, kako odlazis.
Ne uspevam uvek i potpuno presvuci tvoj veo
zenstvenosti, vec kroz zagrljaje spustam deo svojih
mastanja i plameni prsten obuhvata tvoje kukove
sto se izvaja poput mlecnog puta.
Prstima pokusavam dodirnuti toplinu mirisa boja
tvoje koze, oprezno sakupljam male kapi pod tvoje
obraze i svaku kap uzdizem do tvojih visina i povremeno
se vratim, nudeci nove uzdahe.
Otkrivam, deo po deo, kako rasplamsavas vatru,
kako pred moje dodire bacas grumenje strasti,
beskrajno odzvanjajuci ostajem zatecen pod planinom
srca tvoga.
Osecam drhtaje u uzdasima i vlazne usne pod slapovima
mesecevog toka, al pozudom iz tvojih sokova
izvijas nove vatrene poljupce, sa slatkim strpljenjem
cekam obojene strasti da pridje blize mojoj dusi.
Kad me tako osencas pod umornim senkama i skupis sve
u sebe, da ispod mojih ledja prislonis nezni osmeh,
izmislicu nacine i postelju pretvorim u cistiliste
nasih grehova.
Laganim koracima pogleda krenucu u nove teskobe i pod
raznim bitkama dovescu saputanje tvoje, tu, tacno iznad
tebe, iznad nasih divljih dodira i zauvek u nase otkucaje
prelicu jos jedne nezaboravne trenutke u boce emocija i
rasiricu svetom, mozda u nekom drugom veku, oprosticu ti.

Moja svetlost

Imas me dok pod potocima poljupci zvece,
i zeljna si mojih prinosa pod svojom dusom,
usnama, duso, najsladje bisere kroz moje srce
vezes.
Nocas zato pletem sazvezdje kroz tvoju kosu,
uzdasima ostavljam mirisne tragove svojih
rajskih svetova i oduvek me sretnog pronadjes,
jer kroz moje snove dises, katkad i prodjes
mojim bistrim izvorima vecne ljubavi,
dok u mojim grudima mesecinom otvaras prelepu
ljubavnu svetlost.
Imamo vise nego dovoljno godina, zrelih poljubaca,
licem u lice, u srcu zajedno ostajemo privijeni,
kao boja daha ispod plavicastog neba.
Izmedju nas su krupne zvezde i stvaraju kristalne
misli, a taj plamicak u nama ostace vecno,
kao izvor nase beskrajne ljubavi.
Dok jezikom pletemo nase iskrene reci,
prostrujimo nasim talasima gde izvire nasa ljubav,
projedrimo nasim emocijama i dotaknimo nase nemire,
sa iscekivanjem prodrimo u nase dubine,
imamo jos ovo nase vreme i sav taj zar koji
osecamo u nasim slatkim porivima.