Maslacak

Krenuo sam u livade znane
obrnuo sam na sve strane,
da potrazim maslacke,
poznate i znane.
Okrenuh se vrlo lagano,
poceh vetar duvati,
dunu mene i padoh
na sretne maslacke,
vrisnu ona i prozbori jasno,
bezi od mene manijace
ja sam prelepi maslacak
i za tebe ne treba da peva.
Slusaj maslacku maleni,
tu negde na travi
izgubih srce svoje,
pomozi mi
da ti na maslacke stane
a ti izvadi i u dlanove
svoje zute stavi nezno
i raznesi nas u belicaste oblake.
Nezno svuci stabljiku svoju
i samo polako svuci deo sebe,
ne udaraj me zutim cvetovima
svojim.
Dune vetar jace
i odnese moje srce jace
medj oblake vinu pravo
i odnese i moje
zute maslacke.