Jutarnja magla

Jutarnja magla se razbezala pod sokacima
i ostalim necujnim corsokacima, pitam se
zasto ne dobijam od tebe vise ni tezinu
tvojih iskrenih slova, a plasim se da bi
te samo razbudio i onu namcorsku stranu
razgulio, tesko je shvatiti cemu tezis
il jednostavno odglumis, svaku bistrinu.
Kradom mi ulazis kroz suplje roletne
oduzimajuci mi i jos ovo malo snage
da ti se odbranim, ko magla si, iako te
nemam kraj sebe u mojim porivima udises
sve sto precutkujem.
Kako da stanem pred tobom, kako?
Kada me svaki tvoj uzdah, razbije sa
ciljnom namerom da me odvojis od mojeg
shvatanja i ponovno tezis da ukrotis
jedino sto mi je preostalo,
moju iskrenost.
Umes probuditi zelju u meni, da podsetim se
sta to znaci mekoca usana tvojih, zastati
na rubovima tvojih obraza i oslusnuti melodiju
tvojih dubokih i prijatnih uzdaha,
cak i rumeni obrazi osecaju zubor varnica
dok nezno saram prstima svojim, znaju se cuti
i blage emocije, pri naletu starom povetarcu
koji jos ume vesto da prolije nase poljupce
po zajednickom zagrljaju.
Kroz misli preturam svaku boju recenica tvojih,
nanizem po potrebi svaki uzdah medju zarezima,
katkad se trgnem u tom silnom mastanju i pozelim
da si tu kraj mene, al opet se nadam tvom dolasku
kroz ovu gustu maglu.
Osluskivacu i dalje tvoje srce, kroz uzdahe vlazne
saslusacu svaku boju tvoga glasa, otklonicu bistru
rosu iz tvojih ociju i podariti neznim recima naseg
jezika iskrenu notu, zeljnih prvih jutarnjih cvrkuta
poljubaca.
Kroz dodire svoje i ove guste magle, zovem te, da,
da dodjes, otkrijes svoje bice i podaris sebe i ove
nase kolevke zivota ostace puste ako budemo koracali
bosi poput izgladnelih dusa, zeljnih pravih ljubavi.