Moja svetlost

Imas me dok pod potocima poljupci zvece,
i zeljna si mojih prinosa pod svojom dusom,
usnama, duso, najsladje bisere kroz moje srce
vezes.
Nocas zato pletem sazvezdje kroz tvoju kosu,
uzdasima ostavljam mirisne tragove svojih
rajskih svetova i oduvek me sretnog pronadjes,
jer kroz moje snove dises, katkad i prodjes
mojim bistrim izvorima vecne ljubavi,
dok u mojim grudima mesecinom otvaras prelepu
ljubavnu svetlost.
Imamo vise nego dovoljno godina, zrelih poljubaca,
licem u lice, u srcu zajedno ostajemo privijeni,
kao boja daha ispod plavicastog neba.
Izmedju nas su krupne zvezde i stvaraju kristalne
misli, a taj plamicak u nama ostace vecno,
kao izvor nase beskrajne ljubavi.
Dok jezikom pletemo nase iskrene reci,
prostrujimo nasim talasima gde izvire nasa ljubav,
projedrimo nasim emocijama i dotaknimo nase nemire,
sa iscekivanjem prodrimo u nase dubine,
imamo jos ovo nase vreme i sav taj zar koji
osecamo u nasim slatkim porivima.