Balerina otvorenog srca

Balerina je bila cura fina
svima je davala puno vina,
samo je bila otvorenog srca
pa je i to davala na izvolte
ko joj dodje na prag od naftalina.
Nisam ti trazio tvoje bose noge
da mi igras na dlanu od violine,
iskrvareno znam da si bila u svoje
srce stavila, pa mislis da sam dosao
po tvoje ono sto nikad nisam spoznao
sta je u stvari srce tvoje.
Nit sam plen bio, samo onaj stari
predator sto gleda nejaku grabljivicu
sto hvata plen iz svoga kljuna kada
isprobava vecerice slatke uz koktelcice
masne.
Sve si ti to balerino curice mala snila
pogresnog si zavolela, da ti kroz srce
rastu male stvari i na sitne paznje da
ostaris, zaboravila si sve sto sam bio,
jer ti nikad ispod nokta nikad nisam ni
bio, sa oziljcima laznog morala kitila si
srce svoje sto u svoja njedra stavi.
Nikad se nisi savijala oko mene jer to
ipak ne cine te grabljivice, ono pomno
prate kako da se uglave, odmah si u samom
startu gledala me ko neprijatelja i sa
starim oziljcima me pratila, da me zadavis
u svakom slovu jer nisam nikad bio u lovu.
Sada molis svoju hranu da ti ono srce tvoje
ne omanu, vesto izbegavas pitanja sazidana
tebi i kad visoko letis u svoje pesme padas.
Ti se curo fina plasis sta ce drugi da kazu
pa smisljas paragrafe, silne granice.
Pocepala si sva pisma moja duga i svako zrnevlje
nade pobacala ispred praga, da svrake pokupe
gde tvoja ruka ne cese.
I tako si ti bila balerina cura fina, otskrinula
srce svoje da svi vide koliko ima malo ljubavi tvoje.