Ako zaspim

Stopama toplog povetarca zalazis po tamnim odajama,
i kroz uzdahe tvoga srca oslikavas ravnice.
Zato u krosnjama tvojih glasova,
razlijes bele oblake nalik tvojih prstiju,
kroz iste te mekane dodire, pevusis o cvetu sto
raste svojim tokom.
Zavezah te poljupcima nocnim kraj tvojih otkucaja srca,
kroz silne zvezde, pazeci na utrosene sate,
slobodno podrhtavaju na mesecevoj reci.
Usred svake kapi tvojih usana ostavih treptaj latica
ruze, sretno sapuces kad ti zalazim kroz dusu.
Okupala si se na izvoristu svojih udaha i pozudnom
mekocom crvenila usana sleces, doletis ko
crveni zdralovi neznosti i zauzmes deo po deo koze,
zauzmes, pa vladas nepreglednim stepama uzavrelih strasti.
Otvoreno sledis izbor svojih vlaznih dodira,
slede vesto tvoje pokrete, zastanu na sarama tvojih kukova,
s osmehom kroz prozirne talase udaraju s ceznjivim
glasom kroz same zvezde se razvlace, i u srebrne niti
nase poljupce razvlace.
Tisinom postelje zacuo se pjev kroz vlazne niti tvoje
kose, umela si biti tiha i besprekorno vrela, jos su
ostali otisci, mada dugo jos otisci tvojih jagodica prolaze
i oduvek su zgrljeni u mojim venama.
Svojim nejakim sapatom dozivaj me, kraj mirnih bradavica
zavedi me i u ovoj noci kroz latice svojih dodira, uvedi me.
Ako zaspim u tvom narucju dobrote, ti, slobodno protekni
svojim zarom, lezi kraj moga tela, posve nago i ne boj se
moga vremena, ako zaspim, cuvaj me za sebe boginjo moja
mlada.

Na samom vrhu tvojih usana

Na samom vrhu tvojih usana
tvoje usne ispustaju pjev
iako su sretne na povetarcu
uzdaha, jednostavnom molitvom
sapucu ljubavne vatre i promrmljaju
tihe male naslage, jer poljupci
oduvek su znali okusiti mekocu
nasih dodira.

Na samom vrhu tvojih vrelih usana
nase emocije se presvlace,
neposlusnih misli i otmeno ususkani,
kao sunceva kosa tvoja u tvojem osmehu
razvlace.
Razumeju onaj mali sapat, kad ih dodirnem
vlaznosti svojih usana i s kakvom tvojom
lepotom razlazu se.

Na samom vrhu tvojih usana
u tisini mirisnih zagrljaja,
plod se jos ne vidi od uzarenosti
naseg jezika, i probamo sve njene udahe.
Pocinjes uzdisati s vremenom, kroz same niti
mojih dodira, nemoj odustajati od voca,
koje nase telo potiskuje.
A nase usne su samo tu da se kroz srca
nalaze, dok jos koracas vlaznim dodirima
svojih pogleda.

Sunce se skrilo u kosu tvoju i u zrnu malih
misli ispisuje moje ime, i kroz vetrove tvojih
uzdaha ceznjivo se krece, ono otplese ples s
tvojim usnama.
Uzmimo predah i predlazem dusi toj sto se kraj
mene izlilo da se usudi pomisliti na ukradeno
vreme nase, da zajedno podjemo k tebi.
Otkako sam ti video mesecev ples na mostu
starih ljubavi, u kojem smo poprimili odsjaj
zvezda, sam svemir nas je obgrlio s zagrljajima
strastvenim.
Nadgledam putanju tvoje sunceve kose,
vec s prvim stopama nasih dodira slivamo se
poput potoka tvojih poljubaca, uz tebe,
s tobom i u tebi, ko poput sna, sto vodis jacim
zanosima vetrova tvojih uzdaha.

U zanosu tek prepustam osvajanju s mojim vlaznim
jezikom pored toplih tvojih grudi,
vec razmisljam sa cime sutradan da te ponudim
kako da se razlijes na putu ostanka, dok jos u nama
se ta nit razvuce s kojom utones u svoj velicanstveni
mir.

Na samom vrhu tvojih usana tu gde se sunce razgalamilo
ispod svih onih krosnji od tvoje kose, nastoji da
rascveta pupoljke osmeha, kruzi svom silinom kroz
pohotne poljupce, ne, ne osvrce se, ide k meni u moj
zagrljaj.
Otkrio sam uzrok, ti si onaj mrak ka mojoj svetlosti,
u ranim jutarnjim satima sazrevas, dok ispod stepenica
nebeskih, mirisnim kretanjima rosom posecujes me,
u neznim obrisima stvaras horizonte naseg spajanja.

Kroz pukotine budnih snova

Kad niz korena svoje vlasi izlije se svaka misao
izjedrim slatkim zanosima osmeha i krenem te
grliti najsvezijim jutarnjim poljupcima,
pristati na sve nase dodire koji su u toku vedre
noci i primakni onaj oblik sa kapima tvojih zavezanih
ceznji.

Kada se tvoj okean uzdaha zalije od moje obale,
pa te svojim telom primaknem k sebi i kao svoje zrnevlje
obaspem, svaka ce se pora u tebi neprestano zatreperiti.
Ti ces nastojati i kroz jake sapate tisine nestati kroz
onu istu izmaglicu nasih zanosnih ruku i ko rasenjena
svetlost, odjekivati kroz moju dusu.

Toliko osvojenih budnih snova u osnovi su samo tvoji jaci
talasi, tvoje bozanstvene boje koze ce po meni razliti se,
a moja boja tela, ustvari, moje zrnevlje sa obala s tobom
i u tebi razneziti.

Ne racunamo sto prolazi ovo vreme, a kamoli sto prodjose i
ovo razdoblje samoce, lezacemo obavijeni prozirnim nitima
svakodnevnice, jedni ka drugim uzrasti, jer jedino nam to
ostaje.

Jedino ce mesec biti prisutan u nasem sazrevanju, pomalom
opijanju nasih uzdaha.

U pozamasnoj lepoti rasticemo i kroz odraze mirisljavih
cvetnih vrtova u dolini zanosa dogadjaja, s prvim poljupcem
proleca cemo sunce osveziti dobrim ukusom nasih zagrljaja.
Nije vazno sto cemo tada biti u zanosu raskrsca, niti oslusnuti
zov podrhtavanja nasih dveju dusa.

Zvezde i nebo ce carobnim svojim kracima naglasiti dolazak
vecitih suparnika, a tvoji bogati usevi, donece sve moje
izvore, a moje biserne kapljice ce orositi dobre, stare i
vec znane vrtove tvoje duse.

Kad budes osetila uz rano zoru moje srce, kako nad talasima
jedri ka tvojim grudima, a moji vlazni prsti, okretni kao
nalik vatrenim stihijama sto su plovile po tvojim nestasnim
mislima.

U tim talasima nase ljubavi, primakni se nasem realnom snu
i zagrljeni nek se sklupcamo u vrelini nasih iskrenih
poljubaca, draga moja.

Vatreni poljupci

Tvoje prelepo telo sakrilo se u daljini boja,
prepunim rukama tvojim razlile se po citavom
horizontu nasih desavanjima,
jer kad vetar udahne, izusti mekocu tvojih snova.
U danima nagomilanih ceznji, ti vetrovi uzdisu za
tvojim prostranstvima tamo negde iznad tvojih pogleda,
podrhtava i umesto zagrljaja, u tebi ljubav se radja.
Mila moja, osecam te, nista drugo nije vazno,
a zbog neznosti tvojih mekanih tragova sa kojom izdaleka
nadolazis, veran sam tvom mirisu pozuda, jer se oseca
ta kap svilene kose tvoje.
U senkama sustanju novih listova lisca, tu gde se pospani
mesec raznezio, neopisivo zudim za tvojim prisustvom i ko
leptir obletim kroz vlazne predele tvoga stomaka.
Bezbrojno si puta na moje usne sletela, tankim nitima meda
razlila svoje mekano-nezne usne, zato melodiju zvuka tvog
magicnog buketa ruza i zato nastojacu da sledim,
jer tihim stopama natapas i prevladavas njihove ravnice.
U zamornom hodu cekanja sto setas po meni, moj se hod nasukao
na tvoje uzdahe, ponovno podici imenom tvojih vremena iz
kojeg raste pozamasni tvoji zagrljaji.
Kad progovoris mesecevom dugom u nama nasa bica skriveno
progovaraju, tim melodijama, odnesu one jake kise
detinjstva u mirnim kristalima jutarnjeg sunca, ostanu kapi
kise kao prisustvo tvoje.
Verujem prisijes me uz svoje nebo kraj zvezda da ti budem ono
svetlo na kraju tvog tunela, lepo ljubljeno moje, raspleti
nevidljive treptaje svoga srca, zaplesi mojim telom,
dok pustas svoje plesne korake ujedno i razgrces ovu noc za nama.
U vatrenim prstima jos secanja sagoreva, kroz tebe nastavljam
hodati ka mesecevoj lepoti udisaja, i tvoje medno slivanje u
krvoteke uranjam krilima andjela u bezbrizna milovanja.
Divno je sto nad tvojim dodirima oseca se miris paperja,
i dok beskrajnim obalama tvojih ledja prostire se vecito sunce.
U narucje nase ljubavi unecemo nasim rukama i vatrenim dodirima
ukrasiti tvoje telo, da umesto povetarca sto zalazi pored pora,
u sebi dozivis mene.

Dostojanstvena

Dostojanstveno razlivas kapi svojih prstiju po nama,
dok jos se visoko iznad nas mesec rashladio svojim
prolaskom, sa beskrajnim ceznjama u ulici hiljadu
uspomena onih sto odzvanjaju u corsokacima cekanja.
Iz dana u noc, ispocetka sliva se neumorna tastina
svakodnevnice, takva kao ti u mojoj dusi bljestavo
zasvetlis, a rumenim obrazima svojih mekanih usana
usred nasih razlivenih modrih tresanja, ocekujem te.
Kroz uzdahe srca naslucujem nova jutra sto su popracena
s tvojim neznim rukama, ostavljas mnostvo vlaznih poljubaca,
a za njom i zedj za tvojom zenstvenosti, ostaje oslobodjen
do podneva dok jos pod talasima tvoje neumorne kose,
nadolazi jos veci uzdisaji.

Dok zalazi treptuce sunce kroz tvoju bujnu kosu oseca se
onaj smek tek probudjenih misli, iako u tvojim ocima sjaje
rasprostranjene obale koje jos dozrevaju kroz tudje poglede.
Nemas zivot u izgubljenom trenutku naseg svemira, jos se
miris prostire strpljivo i kroz plesove zadrhtimo i kroz
bukete tek naraslih voca, nudis kroz nalete svojih vestih
prstiju, sav narastaj sokova.
Stalno pristizes i kroz sapate vetrova razlijes svoje bokove
i ne slutis, da si vesto razlila svoje kapi po citavom
horizontu nasih dozivljaja.
Tu kraj tvojih prepona srasli su oziljci starih bitaka
mojih usana, tu gde se jos vetar pokusavajuci izblediti
nase uspomene nemocnih pejzaza.
Putokazom strasti krenuse kroz krvotoke zanosima pod ritmom
dobrih okusa pora, jos se nacuju hajke natopljenih prstiju,
jos vladaju tamo gde niko jos nije cuo za izvoriste istrajnosti.

Te veceri si bila rastrojena dogadjajima svevisnjim,
snenih ruku si dolazila do ognjista mojih ravnica i u skladu
mojih nasrta srca, nisi mogla odoleti da spustis sazvezdje
nemilih dogadjaja. Zasto.
Pod obliznjim krosnjama nudila si nabrekle vocne slasti,
nikada nisam mogao uspeti svu slast izvuci iz tvoga bica
jer zivotom si se napunila, dok si plesom zenom, trgovala
nasim emocijama.
Stidljivo si zatreperila te noci, uoci dolaska tih trenutaka
nestala je ona zamorna tisina koja se rasirila kao paucina.
Zbrojao sam otkucaje prstiju, ti moje zlato, cesto sam sanjao
tvoje zagrljaje i taj sapat sto prozima nas, znam, umela si
tiho na prstima vremena da odes u nekakav zaborav.
Dal smo znali da nije nam sudjeno, a ostavili smo duse na
vetrovima sudbine, donoseci prasnjave ulice naseg zivota
sa nama.
Znao sam gde pocinje drvo strasti u tvojim horizontima,
jos nisi bila zrela da predas svoje sarolike godine.
koje se pred ogledalom ocrtavalo tvoje burne erakcije
ostala je jos ceznja da saceka, purpurne reke.

Zagrli, poljubi me snazno i mimo svakog dodira lezali smo
prostrani u tvojim snovima, i sasvim je logicno onaj govor
ptica je ucestalo znati potvrditi nase neme reci, sto su tekle
kroz nasu sudbu.
Ali moje secanje ne pamti tako bozanstveni raj u tvom dolasku
mekanih usana, nije to mesec docarao tvoj dolazak, to je sunce
oznacavalo, ponovno radjanje strahova sto lome tvoju prisutnost
znao sam gde se ovo zavrsava, na postelji tvojih uzarenih
strasti.

Sapatom svojih poljubaca te zovem

Seli smo na isto mesto odakle se izviralo cvrkut ptica
u taj nebeski vez, mi smo se razvlacili.
Dohvatiti taj redosled zvezda i u njihovom putu tvoju
beskonacnost zadrzati, sadrzavala si mirisne zagrljaje
tako strastven, opojan.
Obuhvatio sam te recima i na ispruzene dlanove, polozio
sam tvoje pozlacene obraze.
Pocinjem sustizati prve snene slojeve tvoje duse i svojim
recnikom vecnosti uz snezne padavine obilnih snegova,
obasipao sam tvoje vrhove praiskonskih izvora.
Bez obzira, krenuo sam razliti.
Sve ti prinosim na stomacic vesto i razigrano,
bezbrojno i lepotom osencan, kraj tvojih pora izliti moram,
one netaknute snove.
Suptilno ti sapucem poljupcima, ne cutim, stalno pridodajem
povetarcu tvojeg iskrenog daha, te oci iskazuju postovanje
pri udaru talasa nasih bokova, zelja za zeljom sustizemo.
Vodim te laganim podrhtajem noci, u zagrljajima meseceve duge
otvaram netaknute hodnike tvojih bolnih uspomena, drzim te za
ruke, rastrcavam se jezikom izmedju proplanaka uzdisaja i
vesto uranjam s milovanjima, tu gde zelja tvoja nadolazi s
jacim talasom nade.
Promatras me svojim nemim pogledom, svakim dodirom ocaravas,
umesto svojih vlaznih obala unosis, i iznad neznih brezuljaka,
zanosno slasti spremas, izvijano i bozanstveno se izrazavas.
Vlasi tvoje kose, razigrano viore nad plavicastim tepihom
tvojih misli i uzbudjen tonem u tvoja prostranstva.
Mesec ti darovao sjaj nebeskih pogleda, znala si se hraniti
suncokretovim pozamasnim poljima, tim melodijama iskrenoj
sigurnoscu, stopila si se s vatrom unutrasnje utrobe svoje.
Ti opojni mirisi, Boze, kako si umela zamirisati, kakvo je
to zaljubljenicka opornost tvojih zenstvenosti, umela si
prkositi bezgranicnim delovima svoga tela.
Biserom svoga pupka, otkotrljala se mala kapljica tvojih
strasti, u ocima se pod bisernoscu istrajavala tvoje nadahnuce,
bojama suncevih zagrljaja si me opkoracila.
Letim, iako stojim pod tvojim dlanovima nezno vatrenih ceznji,
stapas se usled plime i dovela si sebe, po ko zna koji put
pod sapatom divljih tresanja, uvela si me u zasedu i zavela
svojim vatreno purpurnim sapatom zene.
Poneseni smo oboje tihim tankim prstima sudbine, akordima
naslucujemo rubove nasih dozivljaja, jedrimo kroz postelju
ka svemiru nasih vatrenih zagrljaja.
Osecamo se na boje nase ljubavi, ne pamtih lepsu sliku, niti
obogacenu nit misli tvojih, uzivamo jer se pokrijemo harmonijom
tvojih dveju planina i njihovom zreloscu nabubrelih modrih
tresanja.
Ne moramo se podsecati u predivnoj pesmi i prelivam kroz pore
taj slavujev pjev, izvan svih pucina nebeskih tvojih misli,
uzivam upotpunjen, dok gackamo mednim prstima nad izvorima
nasih sretnih dusa.
Uzivamo pod talasima nade, kad primis moje latice neznog prihvatanja
dok snovima gasis svoje ceznje zamnom, sto lakse udisemo nase poljupce
pripremas smirenost naseg susreta, za mene k miru prilazis
i tiho svojim rukama nagovestavas i budis sva moja cula.
Tada samo tvojim poljupcima verujem, jedino njima se usudjujem
prepustiti skladu u bozanstvenom cvrkutu tvojih melodija,
dopustam da osetis iskrene sapate mojih neznih poljubaca..

Prekrivena nocnim bisernim kapima strasti

Godine sustizu nas, sve to nama prija,
al suze ove nase, ostale su pod prstom
sudbine, tu kraj nasih slatkih tajni.

Brzo razmisljam i u hodu radim
iako si bila pocepane bluze,
malo vidljivih tragova poljupca
po vrhu modro crvenih bradavica.
Od silne zelje pocepah gacice i
ne videh vlazne ruke tvoje,
medju muskosti moje.
Svlacila si usnama deo odore
moga tela, ne slutih da si se
spustila cela i sa vrhova naseg
tela, srucila se provala oblaka
niz tvoje vlazne usne, pripalo ti
celo.
Svadjala si se sa njim ucestalo,
sasvim polako spustila si plast
na dole, dok si sa malim pogledom
osvrnula ka meni i kroz usne krene
vodica i ona ista rec,
sto odzvanja do mene.

Sklopih oci svoje i kroz tvoje dodire
osetih, svaku bludnost tvoju.
Neznim pokretima svojih dodira pratis
me u hodu, dok ispod nasih ruku vatra
pocinje da rasplamsava, ti, nezno klizis,
poput onih mora ceznjivih ko skoljka se
nastanis, i sa sobom me odneses.
Sa grudi slila se slatka strastvena kapljica,
dve kapi, poput bisera zatalasa se u krugove
nezne, da sa usana izlete zubor emotivnih talasa.
Kroz svoje prste iscedih belinu tvojih zanosa
i porama se zasladih, nadrazaje mnozih.
Bratela od brusa spade, dok jos sa mojih muskosti
slast ti se razlaze, i oko moje smirenosti navuces
celu sebe, ne mozes do svoga teskog daha doci,
svojim cvrstim bradavicama na oci mi skocis.
Jednim pokretom sa kolenom privuces ka sebi
i ne posustajes da zatvoris sve strane.
Ponovno medju svoja bedra ostavljas,
jer nektarima se nadas,
dok zadovoljstveno samnom uzivas i u mislima,
pohotno vladas.