Ako zaspim

Stopama toplog povetarca zalazis po tamnim odajama,
i kroz uzdahe tvoga srca oslikavas ravnice.
Zato u krosnjama tvojih glasova,
razlijes bele oblake nalik tvojih prstiju,
kroz iste te mekane dodire, pevusis o cvetu sto
raste svojim tokom.
Zavezah te poljupcima nocnim kraj tvojih otkucaja srca,
kroz silne zvezde, pazeci na utrosene sate,
slobodno podrhtavaju na mesecevoj reci.
Usred svake kapi tvojih usana ostavih treptaj latica
ruze, sretno sapuces kad ti zalazim kroz dusu.
Okupala si se na izvoristu svojih udaha i pozudnom
mekocom crvenila usana sleces, doletis ko
crveni zdralovi neznosti i zauzmes deo po deo koze,
zauzmes, pa vladas nepreglednim stepama uzavrelih strasti.
Otvoreno sledis izbor svojih vlaznih dodira,
slede vesto tvoje pokrete, zastanu na sarama tvojih kukova,
s osmehom kroz prozirne talase udaraju s ceznjivim
glasom kroz same zvezde se razvlace, i u srebrne niti
nase poljupce razvlace.
Tisinom postelje zacuo se pjev kroz vlazne niti tvoje
kose, umela si biti tiha i besprekorno vrela, jos su
ostali otisci, mada dugo jos otisci tvojih jagodica prolaze
i oduvek su zgrljeni u mojim venama.
Svojim nejakim sapatom dozivaj me, kraj mirnih bradavica
zavedi me i u ovoj noci kroz latice svojih dodira, uvedi me.
Ako zaspim u tvom narucju dobrote, ti, slobodno protekni
svojim zarom, lezi kraj moga tela, posve nago i ne boj se
moga vremena, ako zaspim, cuvaj me za sebe boginjo moja
mlada.