Prvi gutljaj nasih jutarnjih misli

Osecas kako pored mojih pora prodjes,
i razvuces ovu prelepu tananu noc preko nas,
laganim stopama zvezdanih carsava prekrijes
nasa tela, a nas dvoje u vatrena tornada
razliju nad poljem, bozanske vatrene stihije.
Ziv sam, iako jos ne disem, jer ovi vreli dodiri
ne odlaze u zaborav, ta nasa postelja je natopljena
ljubavnim opojnim svemirom, ta nasa dusa je skrojila
po nasoj meri, iako i dalje nemi gorimo, jos nasi
poljupci sjaje najsjajnijom cesticom nasih svrsetaka.
Nasom posteljom, zagazila si bosim stopalima,
gorimo od nemih urlika u nama, jos se poljupci sjaje
pod nasim stiskom dlanova, ne zele nikuda otici,
jedino kroz krvotoke nase sto strujimo jedno ka
drugom, i kroz talase silama meseceve duge se prepustamo,
ne zele da odu od nasih ludackih dodira.
Zato slobodno u ritmu naseg srca, prostruji pogledom,
i ne trazi me po udarima vlastitih usana
razne ptice su sletele u nase gajeve, svo ono trnje vise
nema, ostaju samo krvavi tragovi nasih kretnji,
istih onih neznim udarom, telom od telo, osecaj curi,
niz ove nase meseceve sonate.
Nema one slepe magle sto se poditinjila medju nasim
obrazima i ne gusi vise taj ceznjivi san, sto pod slavinom
tece rumeni nasi vlazni uzdasi.
Ona opora nas je sustigla i obukla nas sa tugom u tvoje
zagrljaje nece uci, znam, tesko je pronaci onu blagu tisinu
pod tvojim jezikom.
Prva sonata u ocima jutarnjih zalogaja, veruj svojim telom,
duboko zaroni kroz ovo bozanstveno jutro i sa naseg
uzarenog tela, sakupi svo zrnevlje nase ljubavi,
ispij nase gutljaje uz dodire nase stidljivosti.
Nemoj biti skrta medju svojim glasom dok budes saptala
niz padine naseg zivota, iako se jos nismo sreli u nasim
vlastitim zivotima, pronadjimo se ispod krosnji nebeskih
kretnji, cekacu te u svilenoj paucini svojih uzitaka.
Rasiri me pod sobom, usne cu ti napuniti najsjajnijim
suncevim prugama, obasucu srebrne note preko tvojih bradavica,
s slascu, te crvene tacke na tvom telu, ispijacu uz prva
vecna jutra, nase jake ljubavi.
Ne plasi se, moja jedina duso, jer na tvojim nitima i posle
ovih nasih dodira u mislima ostajemo zagrljeni,
tu, kraj tvojih obala sto se tvoja dusa sunca pod modrim
talasima ka sutrasnjici, gde se izliva nasa nada.

Maleno devojce

Drzim te u svojim dlanovima,
imao sam svaku misao o tebi
izlivenu u najbistrije kapi 
tvoje svilene kose, ume da sjaji.
Imao sam poljupce svoje rasute niz
padinu tvoga jastuka, taj dodir u tebi,
prozima svaku poru moga tela.
Tvoje meko telo osecam, iako si mi jos daleko
i ispod neba tvoje iskrene oci setaju,
a za stalne setnje preko tvoje zenstvenosti,
imam, volim da ih pruzim pod mesecevu dugu
u vecnom trajanju nasih poljubaca te imam.
Znam da se jasno secanje za tobom prostire
i onu vlaznu postelju nasu u prljave noci rastvara.
Poredjao sam ceznju uzajamno uz tebe, da osetis kako
ceznjivo ti nedostajem, i zajedno ocekujemo prve smotre
starih vetrova, jer me ljubavnom notom dozivas,
rastrcala si svoje stope i zagrljeno cekas ispod sunceve
svetlosti.
Volim taj osmeh tvoj, dok jos suptilno ugrizom svojim
osecas ukus palacinke pod jezikom svojim, cuvas svaku
tananu nit moga glasa i zanosno ka sebi me cuvas,
gde me imas u svakom kutku tvojih misli.
Znas da te trebam, jer tvoje jake nemire prekrijem
bojom sapata, iako slutis da sam blize, ti se priblizis
jos malo i carstvom moje jake ljubavi, utones u zelene
dubine mojih pogleda.
Zubor nasih pogleda naslucuje na uzurbane kretnje nasih
dodira, i zudnjom prekrivam ti obraze, tako mekano musave
od pavlake, prstima sustizem svaku tu misao sto rastrcano
strce pod uvojkom tvoje kose.
Dok sa pucine tvoje puti razvlacim milovanja u beskrajne
noci.
Imao sam te u tim varnicama nasih prvih susreta, i u
utocistu tvojih talasa, svugde sam se nastanio,
a ti se pronadjes u svakom zrnevlju nasih dodira usana,
Bozanstvena je ta boja ljubavna, imam jos tih boja i jos vise,
osecaj je lep, kada ljubavnim strunama svezem smotuljak
trenutka, znas da me ima, imas to bogastvo duhovno u kojem
se stapamo, a ujedno pripadamo.
Ljubav se razlila u svaki kutak naseg postojanja, zato
te ljubim jos jace, onako nezno ka dusi i poljupcima u tebi
zauvek ostavljam uz nezne prilive svojih uzdaha.
S tobom po plavetnilu tvojih obala, sakupljao sam svaku
mrezu sto je dusa tvoja se borila, nekako me navodila da
je probudim u tom jakom snu, iza zvezdanog beskraja,
kroz svaku paznju sto zamotah, taj trenutak pored tvoje
prisutnosti.

Stranac

Kad kao neki stranci susrecemo se nad postelji,
nikada jos nismo ni zapoceli, vec uvek krenemo
ka njoj, zalijemo starim suzama nasa tela i svaki
dodir okrenemo od sebe.
Tada krece sva ona cutnja sto nas je zatrpala
vremenom, odmara u mirisnim zagrljajima, ta cutnja,
sto nas proganja od starih secanja, koja nas poljulja
ka onim vrtovima nadanja.
Od nas niti trazis, a kamoli dajes, i nema vremena
za teskoce, samo naviru losa secanja, i kad se izgubimo
u lavirintu godisnjih doba, jedino sebi odgovaramo,
dal postojimo u nasim odgovorima.

Nekim cudom, ta cutnja nasim starim stazama ispreplece
nekad priznaje udaljenost te nase ljubavi, s nama je
uvek prisnija, poput ptica sto krase nebesko plavetnilo,
na vrhove nasih prstiju, slete i otpevaju staru nasu cutnju.
Podsetimo se kako nas je slast vodila, krisom je umela da
nas posecuje po starim ognjistima, moralo je, jer nasim
ukusom zajeci i pod nasim mesecom, ostavlja srebrne tragove.
I sad u ovoj noci, kad se otvore nasa secanja po osmehu,
ta nasa cutnja, nas zavede, sasvim tiho posmatra uzdasima,
iz nas crpi drhtaje i sasvim tiho ostavlja, pripremljene
tihe dodire.

Ispreplice nas usnama, iako nas ljubi i mi se u njoj
pronalazimo, nikada nismo priznali udaljenost,
s nama je uvek prisutna, poput nebeskog plavetnila,
na one prste stignu nas secanja starih znanaca.
Ljubi nas ta cutnja, beskrajno predje stepenice nasih
osecanja, onako divlje odigra poslednji valcer u nasim ocima,
ali nas uvek za sebe, misteriozno i spokojno ispoveda.
Prelepo je to nase vreme bilo i laganim dodirima boja
i kad uzdisemo, oseca se onaj vapaj tisine za nama,
klanja se nasem poricanju, prede kroz cutnju nasu i nema
granice radosti u nasim milovanjima.

Zatalasa se to nase strujanje pozudom, s naglaskom te nase
ljubavi odvija se smirenom brzinom, nepomicna je ta bujica
naseg zivota, dogodi se tiho i nekad se u otkucajima nasim
zavrsi, kraj naseg stidljivog zivota.
Verujem, voli nas ta nasa cutnja, raduje se ljubavi
nekadasnjoj, zbog nas i postoji, jednostavno, svakom
trenutku nas iskreno uzima pod svoje cari a nase lice,
ono se iznova smeje izrazima, zaljubljenog srca.
Ti nikada ne odustajes, nit strahujes, nema umora i ukus
tvoje lepote, grlim s poljupcima i sva nasa nadanja, nasu
sumnju, to seme cutnje u srcu ljubavnika, sapatom prisvaja.

Tvrdoglava zena

Koracima sam naglasavo senci svojoj
da se ne vrzma medju mojim stopama,
nego vec da uporedo samnom odgleda
bozanstvene zagrljaje sunca.
Nikako nismo mogli da uspostavimo
otkucaje nasih trenutaka,
vec smo naglasili nase prisustvo
opojnim mirisom strasti.
Zastali smo pored ulaza tvojih
koraka, zastala je i senka moja,
jer se priljubila uz tvoju kosu,
kako spusteno stoji pored tvojih
ravnica.
Pitala si me. Zasto se smejes?
Kako da izlijem svoje misli na
tvoje skute, da one same optrce
svaku nit tvoje koze.
Da se uspenju medju tvoje planine
i u naletu tvojih vlaznih usana,
onako da viore na promaji tvojih
neznih uzdaha.
Nestrpljivo sam progledao u tvoje
nezne poglede, sasvim tiho sa usana
mojih, svaku obalu iz tvojih ociju
sam upijao medju rasute misli moje.
Imas taj pogled, stidljivog odsjaja,
tvrdoglave zene, a opet, umela si
da moje zagrljaje rasklonis u svoje
predvorje, raspustis svaki dodir
osmeha i zablista taj trenutak,
kada te uslikam.
Imas tu melodiju u sebi, sto vrhovima
svojih dodira, otklonis senku moju,
svakodnevno utisnes u moje dlanove
svoje primamljivo prisustvo.
Gledam kako niz svoju padinu razlijes
svoje dodire.
Zavidim tom vetru sto po tvojoj kosi
rasipa nezne ruke,
posmatram te oblake dok sa osmesima
me posecujes, i krivo mi je sto se u
tim trenucima izvijaju i nezno privlace.
Zamisljam kako kraj tvoje brade,
nasukani prsti moji, cutim, jer pod
planinom svi oni bozanstveni leptiri
ukrasavaju tvoj mali bunar zelja,
kraj tvog pupka.
Razgovori medju nama dvoma, rasirio se
sa odjekom nasih zelja, pustio je senke
nasih pogleda, zgusnutom predelu dana,
uhvacena milinom svih proteklih nocenja
i bez reci, uhvaceni u sam vir ceznjivih
stvaranja.
Osecam, da u dodiru nasih vlaznih usana
krije se tajna koju zelimo oboje znati,
jer zagrljaji istinskih dusa, nije u
dubini mora.
Ono se cuva tamo gde mrak ne dolazi ranom
zorom, gde nema svedoka ispod divljih
tresanja.
Pronacicemo puteve ka sreci, kad izadjemo
iz srca i na samom izvoru nase duse,
strunama naseg zivota, jer mi medju nama
postojimo.

Dunavom plove secanja za tobom

U prvim znacima vetra,
zastao sam, i seo pored tamnog Dunava.
Iako nisam reagovao na te blage talase,
pricinjavalo mi se. Da tvoj lik gledam.
Podignutih pogleda razvila se slika nasih
secanja, onih uzurbanih kretnji iz
hodnika nasih milovanja.
Strasnim hodom gole zene, tebe draga moja,
svim tim strahovima, oblikovao sam setnu
stranu tvoga zivota, bar na trenutak nas.
Proslo je dosta minuta, polako je i sam
vetar poceo da duva sve vise,
svako izrezano secanje na tebe,
prelistavao je na blago neznim talasima.
Jedino je tu mesec, nezno svojim stopama
oblikovao svoju caroliju,
ponekad nije bio prisutan kada je vetar
prelistavao stranice mojih secanja na tebe.
Jedino je tvoja kosa ostavljala taj,
suncev trag tvoje kose, pa pod krilima galebova
rasprsilo u sve oblike vidljivih boja,
a ni tad nisi umela, biti stidljiva.
Docarala si sav pokret rukama, svaki poljubac
usana, udaralo je talasima od moju obalu,
onako tih a osecajan.
U kratkim crtama naleta vetra, mesec je oslikao
tvoju stranu duse.
Belim prahom zvezdane repatice, saroliko je
ocrtavao tvoje zagrljaje, svaki osmeh je pridodao
tvojim emocijama i kroz tihu mutnu vodu Dunava,
otisla si u moje dlanove i pod kapima, tvojih
usana, zastala si na srce moje.
Jos te pamti mesec sto je svojim belim stopama,
ocrtavao tvoje poglede, iako je vetar bio presudnik
u prelistavanju mojih secanja, za tobom.

Sapat vecnosti

Iako osmeh krasi tvoje lice
u ocima med se lije,
med sa usana se krije,
dal me jos u mislima pijes
il, uz prve gutljaje jutra,
jos me cekas u mraku
tvojih neznih saputanja.
Samo toliko da prodjem
tihim prstima kroz kosu tvoju,
a ti, tik uz mene.
Iako se nocas zacuju zvezde padalice,
kako opsirnim putem,
zadju kroz tvoje snove.
Pa prvi uzdasi krenu,
pored puteljka tvojih neznih obrisa ruku,
sav taj veo sto se laganim stopama nanize
po silnim ravnicama tvoga stomaka.
Leptiri zadju i do skrivenih mestasca,
zaobidju sve one uvale,
onako, golisavo ne posve nago.
Dopustaju tvom mesecu,
da zacara krug preko tvojih usana.
Iako su uzdasi vec iole odmakli
i nemim pogledom razvijes jedra,
mislis da bi stigla do mojih zagrljaja,
ili bi te jutro razbudilo sa pomislju,
da pomislis na nekoga..
Bar po liku, pa cak i po slovu..
Da uzivas u mislima,
dok ja vodim u snovima sav taj trenutak,
pretocen u vecnost..

Zabranjena Ljubav

Setim te se, onako izjutra..tada su secanja jaca.

Umela si govoriti da nikad nisi zbog mene mogla

popiti svoju kafu..iako se jos setim..tih usana, jos

su nam gladne usne za nama, ostale..

Osetim, ne bas u svakom trenutku..al osetim da i ti

patis, al cutis..Obradujes se svakom mom slovu iako

sam te povredio istinom svojom, srce moje jos uvek se

nada tvojom blizinom...i za tobom.

Ne znam, dal to osecas kad ti kazem one reci jake,

dal osecas da ne slabe zbog ove nase istine jace..

U srcu mi stanuje tvoja dusa cela, obgrljena sa svim

rajskim cvetovima, u svaki san mi zadjes i ne pitas za me..

Ne pitas, samo prodjes i zastanes natenane..

Setim se, onako uvece..tada su secanja bistrija i sveza.

Umela si one urlike da mi usadis u memorije moje sveze,

svaku kapljicu iz tvojih ociju sam skupljao vesto, svaki onaj

vlazni ugriz i dan danas, osecam cesto..

A sad je doslo vreme, da me mucis ovako cesto, ne javljas se

vise..odvikavas se cesto..ali jos nedostaju mi tvoji pogledi

sto u njima jedrim..zajedno sa tobom i sa tvojom dusom.

Koliko god bila Zabranjena Ljubav, cuvacu i drzacu te cesto

u svom narucju gde ti je i mesto..

Javi se ponekad..jer ovaj zivot poduzi je za mene, a ti,

uzmi moju ljubav..jer ume da gusi cesto..shvatices i sama

kakva je ljubav moja, onako iskrena i vecno sama.