Stranac

Kad kao neki stranci susrecemo se nad postelji,
nikada jos nismo ni zapoceli, vec uvek krenemo
ka njoj, zalijemo starim suzama nasa tela i svaki
dodir okrenemo od sebe.
Tada krece sva ona cutnja sto nas je zatrpala
vremenom, odmara u mirisnim zagrljajima, ta cutnja,
sto nas proganja od starih secanja, koja nas poljulja
ka onim vrtovima nadanja.
Od nas niti trazis, a kamoli dajes, i nema vremena
za teskoce, samo naviru losa secanja, i kad se izgubimo
u lavirintu godisnjih doba, jedino sebi odgovaramo,
dal postojimo u nasim odgovorima.

Nekim cudom, ta cutnja nasim starim stazama ispreplece
nekad priznaje udaljenost te nase ljubavi, s nama je
uvek prisnija, poput ptica sto krase nebesko plavetnilo,
na vrhove nasih prstiju, slete i otpevaju staru nasu cutnju.
Podsetimo se kako nas je slast vodila, krisom je umela da
nas posecuje po starim ognjistima, moralo je, jer nasim
ukusom zajeci i pod nasim mesecom, ostavlja srebrne tragove.
I sad u ovoj noci, kad se otvore nasa secanja po osmehu,
ta nasa cutnja, nas zavede, sasvim tiho posmatra uzdasima,
iz nas crpi drhtaje i sasvim tiho ostavlja, pripremljene
tihe dodire.

Ispreplice nas usnama, iako nas ljubi i mi se u njoj
pronalazimo, nikada nismo priznali udaljenost,
s nama je uvek prisutna, poput nebeskog plavetnila,
na one prste stignu nas secanja starih znanaca.
Ljubi nas ta cutnja, beskrajno predje stepenice nasih
osecanja, onako divlje odigra poslednji valcer u nasim ocima,
ali nas uvek za sebe, misteriozno i spokojno ispoveda.
Prelepo je to nase vreme bilo i laganim dodirima boja
i kad uzdisemo, oseca se onaj vapaj tisine za nama,
klanja se nasem poricanju, prede kroz cutnju nasu i nema
granice radosti u nasim milovanjima.

Zatalasa se to nase strujanje pozudom, s naglaskom te nase
ljubavi odvija se smirenom brzinom, nepomicna je ta bujica
naseg zivota, dogodi se tiho i nekad se u otkucajima nasim
zavrsi, kraj naseg stidljivog zivota.
Verujem, voli nas ta nasa cutnja, raduje se ljubavi
nekadasnjoj, zbog nas i postoji, jednostavno, svakom
trenutku nas iskreno uzima pod svoje cari a nase lice,
ono se iznova smeje izrazima, zaljubljenog srca.
Ti nikada ne odustajes, nit strahujes, nema umora i ukus
tvoje lepote, grlim s poljupcima i sva nasa nadanja, nasu
sumnju, to seme cutnje u srcu ljubavnika, sapatom prisvaja.