Natopio sam sunce sa svojom ljubavlju za tebe

Bojom sunceve lepote ukrasila si svoju
boju koze, konstantno dodajuci paletu
sladunjavih obecanja i iznova dodajuci
jos malo vremena za svoje ceste molitve.
Krenulo je nebo po svojim koritama da
razbacuje svoje drazesne kapi,
osecaj se budi da te kradem ovog jutra
za sebe, ne marim sto te osecam u sebi,
taj kradljivac od vremena krade me od
tebe, znam da ces doci, kada oteram i
ovaj dan bez tebe.
Tamo u centru podneva,
gde nestajemo pod dodirima samoce,
to doba sto nas vredja i prkosi nase
cutljive dodire.
Popeo sam se s vrhom jezika do tvojih
bradavica, bar u mislima sam jos malo
nestasan, jos ti se nadam, al te zelim
kao nekad pre.
Ponovno ti dolazim u sne, ne treznim
se u tvojim dodirima, opijen do nistavila
nasih dubokih emocija, osecam da propadam,
al se jos nadam, tom dodiru usana.
Dok jos onako pospano lezis na postelji
od satenskih zvezda, u prvom naletu svojih
uzdaha ulivam u staro dobro sunce jos
ceznjivih starih strasti.
Da kad se razbudis osetis onaj vapaj moj
sto te svakog jutra i iznova razbudi,
ne posustaj od mojih dodira,
to ti saljem melodije sfingi od davnina.
Zato nastojimo da odzvanjamo u nasim srcima,
zajedrimo pod obalama nasih prstiju i
nemojmo da cekamo da nas vreme sustigne,
zato kreni s prvim slavujem sto te dvori,
i smesti svoju glavu na moje grudi.
Nemoj dozvoliti sumnjama teskim i drugim
mislima ljudi da okrepe nase strepnje,
krenimo peske po pustinji uzavrelih ceznji.
Uspecemo, nagonski vodjeni, uspecemo i taj
nas rubin crveni natociti vremenskim nitima,
zauvek pristacemo na obalne obale nasih
secanja, seticemo se po nasim mladjim danima
u zasluzenu milost sazvezdja, odleprsacemo
sretni ka sudjenoj sreci.