Pod mesecevim carsavom

Da spustim mesecevu sonatu,
pa kad zaigraju tamburice male 

one iste sto ti plesu pod vlasi kose.
Bicu neobicno nestvaran, 

dozvolicu srcu tvome,
da oseti trunku ljubavne nade 

i pred kraj jutra poljubicu
te sjajne oci, 

sto nestaju mi iz daleka, 

tih pucina sto klize moji prsti 

preko tvoga tela.
Priblizicu jos jedan deo svojih 

slatkih grehova
samo malo da odskrinim vremenu, 

nadu sto ispijam.
Prosuh jos jednu casu vina 

sa ukusom tvoga karmina,
nije bilo tesko da skliznem tamo 

gde me sanjas cesto.
Pod carsavom klizis ko po jedrima 

nasih dlanova i ne zastajkujes tamo 

gde su plodniji i vlazniji usevi
nasih samih granica.