Sto te nema

I moj sapat uzdah sprema
dok kraj tvog srca drema,
svaki dodir da ti sroci.

Sto te nema,
sto te nema,
kraj mene.

Ukrao sam ovu noc za sebe
i sve sto mi je najmilije,
darovacu tvome prisustvu,
da mi te stvori u mojoj dusi.

Svojim pogledom krasis moje obale
i na samim otkucajima,
zasluzeno stojis,
kao deo njene milosti.

Svaki put kad se zagrlimo,
ti uplovis mirisnim osmehom i
svu samotnu paucinu odupres
od moga srca,
ostajemo ko trenutak u
njenom vecnom otkucaju.

Oterao sam sunce drazesno,
sto mi te odvraca na te
prljave pomisli tvoje,
jer osecam da nemam kud,
kad u mome telu bijes bitke,
a ja nemam kud,
nego da ti saopstim jos lepse
reci sto tvojoj dusi treba,
a meni samo ta ljubav sto
je u tebi zatocena.