уторак, 05. јул 2016.

Tvoja oka dva

Oci pune sjaja,
sjaje u tami tvoje sobe
i ne plasis se tame sto te
opkruzuje, niti taj strah sto
ti pod osmehe tvoje ostavlja
nesto lepse od jutarnjeg placa,
ostade u jednoj reci,
tvoja suza kako place dok
tvoja dusa zamnom jeca.
Znam ljubav se zove sto kroz
tamu tvoje sobe nadjacava
moja svetlost, tek rodjene
nade za tobom.
Tvoji rumeni obrascici
oslikavaju tek vidljivu stranu
tebe, iako tvoja oka dva sjaje
jace od te tvoje tame u sobi,
obema rukama hvatam tvoje
obraze i ne posustajem sa
prvim naletom neznog poljupca.
Nemoj suze liti, svoje lice tuznom
kapljicom hraniti, nemoj.
Raspi svoje crvene obraze
neka krasi tvojom lepotom
tvoj osmeh, a suzu radosnicu
pusti neka tece kada ti sapnem
nezno na usne tvoje, sve one
nase snove sto teku recnom
javom i sa talasa svojih povij se
ka sudbini mojoj.
Sudbina je ugrabila krila moja
svaku nit mojih slova, daruje
tvome oku, tu, gde tvoja dusa
sniva i iz daleka sve vidi i prati,
ceka mene da joj se vratim.
U tvojim mislima ispleo sam
nezne strune, vidljive tvojim
uzdasima, tim malim talasima
sto zapljuskuju moje tragove
sto me vode do tebe..

Нема коментара: