Jos se setim nasih tihih razgovora

Vreme se nanizalo i odvec je sve proslo ko rukom odneseno,
jos uvek nastojim kroz prozor vremena da te ugledam.
Ipak smo krenuli svako svojom stazom zivota, pomalo tragam
za tvojim stopama, samo sto me docekuje su tvoji otisci
zivota.
Jos se setim, onih dugackih razgovora pod mesecevim svetlom,
jos ti se nadam da cu te pronaci u ognjistu svojih nadanja
ali te nema, kao ni juce, a ni izjutra te nema, barem ne kraj
mene.
Bila si mekana poput svile, osmeh ti je bio odvec vec raspoznat
a ti si uvek glumila jacu stranu osobe, ta rec, jos odzvanja i
sve je postalo crno, ko onda kada smo setali goli po vec malom
stanu koji je vec kroz prozore nase odgledao drugo vreme koje
tek treba da natoci za nas, bili smo sretniji.
A sada prazna casa skuplja prasinu, dok ti jos nekuda zurno
odlazis i sakupljas tesko breme svoga zivota, vec je iole
slavuji drugaciju melodiju pevaju, notu po notu sklapaju u letu.
Stidljivo neocekivano sklopljenih usana, mastali smo o sreci,
ja o tebi kako svlacis deo odece i nastojis preliti jos jednu casu
stradanja o nama.
Pamtim jos one tople dane, umivena si dosla, raspevana ko obliznje
sunce sto nas je nezgrapno mamilo i usavrsavalo svoje tople sake
sto nas mame i odugovlace, osetih tebe na sebi, a ti si osetila
svako nezno kotrljanje po tvojoj kozi i opet si umela doci do mojih
dodira usana.
Jos se setim nasih tihih razgovora.
Pomalo setno zvuci, al ne mogu se pomeriti od sazvezdja tvojih ociju
pomalo me i dalje vuku u ambis tvoj, setim se tih obilnih emocija,
sav onaj jaz na travi, svo ono sunce sto para oblake iznad nas,
a ti si i dalje stajala i ocekivala da te obasipam poljupcima.
Bila su sretna vremena za nas dvoje, osetilo se po vazduhu da ces
otici za svojim zivotom, a i sta sam imao da ti ponudim sem toplih
ruku i po nekoliko bezbrojnih poljubaca da ti ogreju tvoju dusu,
znala si zastati na rubovima svakodnevnice, ocekujuci svu onu moju
nadu za tobom.
I opet mi isceznu iz ruku mojih, opet nas vreme ubija polako i sve
mi odlazi kroz moje vreme, i kroz suze sagledavam sve svoje dusmane
voleo bih da te sretnem na ulici, barem na trenutak da te pozdravim
ali vise nema tih srecnih dana, utrosio sam snage da te nadjem i
molim da te vidim.
I kroz oblak tisine, dolazis nemim sapatom obliznjih ljudi, svracas
do moje proklete duse i ostavljas svoje tragove, kroz suze otvaras
pupoljke svoje i nestajes iznova, iznova sve ostaje nedoreceno.
Osetim ponekad slatki opor tvojih uzdaha preko mojih ledja, ponekad
me muci jutro sto te ne mogu pronaci da barem i ovog jutra zapocnem
lepse dane, setim se svih onih desavanja pod carsavom zelja, setim
se i tebe, ta oka dva, uzarene usne prepune dobrote, al ostah sam.

Pas lutalica

Volim proci tvojim telom kao dirke od klavira
preci svakom znatnom notom po celoj duzini ledja,
zastati pod pauzama uzdaha, pa ponovno odsvirati
nesto za dusu, a ti, preci laganim usnama po mome
vratu i uskladiti smirene udisaje po mojim rubovima
srca moga.
Voleo bi da mogu dotaci taj osecaj tvoj sto leprsavo
opkruzuje tvoje mastarije, plasim se da mi ne ispustis
ljubav kroz tvoje nezne ruke, pomalo ishitreno sto
pomisljam da se davim u tvojim zuborima ruku.
A opet, ko sam ja da ti sudim i ove noci, onako pod
bluzom nestaju sve one ceznje sto smo znali kroz slova
ispisati, osecaj i dalje drema.
Sok ti jos trazis u pogledima drugih muskaraca,
zasto toliko lutas, medju svima njima, osecam da gubis
se u njihovoj mladosti, a opet se nadas drugacijoj ljubavi.
Upalimo svetla i predjimo ka svetlosti, pridjimo blize
i uklonimo nase nedostatke, utolimo glad za nama, pod
velikom casom vina i onoj muzici u daljini i opijmo se
od alkohola, jer ova noc je spojena samo za nas dvoje
iako polako lutas kao pseto, znam ti ime, iako se ne odazivas
da te drugi ne primete.

Daleka ljubavnice

Spustila si svoje obliznje bradavice pored mog stomaka
a onda, odnikud se spustila provala oblaka poljubaca i
nastojim da razuverim sebe, da ti i dalje mozes bez mojih
dodira.
Mesec se nakrivio ove veceri i odapnuo je sve nase trenutke
od nas ne trazi ni pocetak a ni kraj, samo ovaj trenutak
prepun strasti, pocepana odeca po podu, vrele usne se jos
osecaju na preljubu, a opet ne znam ti ni ime, a vec si
uzjahala bez premca.
Kako nase obrise prekrivas mesecinom i u ovoj noci, prekivas
se stidnim osmehom svoga bica, kapljice bludi setaju po nasoj
postelji, a ti i dalje urlas pod carsavom strasti, podamnom i
zelis da uprljas svoje smele prste nad mojom kozom, da preores
sve one njive, oranice, za kojom si se i ti sama uzdizala i
sama si vec iole skliznula jezikom do mojih prepona ulivajuci
vatrenu ceznju medju mojom muskoscu, a ti si i dalje strpljivo
uzimala svoje plodove rada, znala si, ka cemu tezis, znam te.
S prvim poljupcima ispod carsava osetili smo prve iskrice
tih bradavica, osecao se opojan miris, tek razbudjenih zelja,
a ti si i dalje leprsavo lezala pored mojeg bica, saptala
svojim ocima ka mojim grudima da me zelis i pokusati nagraditi
svojim vatrenim uzdisajima, cemu to, cemu sve, kada si vec iole
znala cemu sledimo, ljubavnice moja daleka.
Dok strujimo toplim naglaskom usana, bajaderice slatkih napona
grickajuci te tvoje usne, pozelih da te obgrlim rukama i prebacim
te u sedla, za kojim si vec mastala, ka svojim mestima i kroz
mastu izjahati sunceve pege, otici do ponora nasih zavrsetaka,
umela si vikati i kroz uzdahe prodorno i s osmehom dotaci nas
nemir u nama samima, a opet, bila si daleko od orgazma, da bila si.

Bele ljubicice

Po strukovima nase licnosti,
umela si plesati izmedju redova,
o dal si umela i otpoceti taj bal
nad tek dovrsenoj recenici il
si samo umela odnegovati praznu bol
u nasim srcima il je ova rec premda
jos jedna laz tvoja ili se i
ti oprastas od mojih igri reci,
voleo bih znati kud ti misli sada lutaju,
dok onako sedis posred kreveta opijena svojim osmehom
il si i dalje u truncici nadi opstala
ko jos jedna neizgovorena recenica.
Riznica je uvek puna kada se otvara polako.
Tek kada se skrinja i prepuna riznica sa recima otvore,
onda i dusa zapeva od srece.
Samo se nadoveze koncic srece i razveze prelepu pricu,
a jos sto ume lepo da peva,
sve sto otpeva tu su sva cula okrenuta ka nama,
ka tebi i tvojoj dusi.
Poput duse,
kada se nedokucivom recenicom spajaju u jedno,
a samo sunce kroz vetrove jake probija svoje nesebicne krake,
pa cak iako vetar puse nikada nece odneti tebe i mene,
samo ce pricvrstiti nadu za nas,
da dok se ljubimo oseti svu strast u nama.
Samo onu pozudu sto zna kapati ko onda posle kise.
Katkad prodjemo recima da komuniciramo, zastanemo u nadi
da cemo se pronaci kod nasih izgubljenih slova, a ti i
dalje lovis moja vecna lovista, katkad bih voleo da
saznam, dal si ti ta ona sto me ceka iza svih silnih
recnih dusa il je ovo sve ispisano krvlju bilo uzalud.

Ljubicasta haljina

Sjajis ispod potoka zagrljaja i tihom vedrinom glasa
potajno namigujes osmehom, izlazis iz hoda zene,
prilazis mi duzinom duse.
Pohotno izmamljujes moje poglede i neprestano opijas
me svojim najsladjim usnama, smatram te krivcom
sto me natera na sve one bludne radnje ispod nasih
krosnji.
Ko vetar si znala milovati sve nase proplanke zauzimajuci
meke dodire mojih prepona u nadi da ce poteci tek nova
lavina strasti, u modroj zori, ostadoh opijen za tvojom
lepotom prelepih buketa tvojih nogu.
Skinula si mantil ceznjive strune i prisela kraj mene
i pocela slagati i redjati uzdahe, lagano nastojati
da prozimas svaku kapljicu mojih usana, ostadoh zatecen
nad tvojim telom pod valovima nase, tek otkopcanih pozuda.
Neprestano igrajuci se u mislima sa tobom, pomalo navalentno
s moje strane, sto tek krenuh da te skidam pogledom, pomalo
tromo sto te izljubih vlazno i po dveju vec iole zrelih buketa
bradavica.
Znam ostace crvene preko cele noci, u nadi, da ce se i dalje
poigrati s mojim nestasnim jezikom, nagnem se usnama da s jezikom
lakse predjem tek ovlazene stazice slasti onako sakupljajuci
tek prve mrvice starih kapljica nasih umivanja pred jutarnjom
posteljom.
Osecao se predah jutarnji dok si tek razbudjeno sakupljala
zrnevlje svojih pobeda, navlacuci jakih ljubicastih boja haljine
po rubovima pomalo pocepanih carapica, s osmehom doterala sebe
i odjedared nestala u svom oblaku mastanja i iole tvojih prastanja.
Umela si proci svojim prstima kroz kosu, produbiti svaki red tvoje
kose i nastojati da docaras svoje prisustvo neprekidnom uzdahu
pri samom poljupcu nezasicenih usana, a opet si bila naklonjena
ka mojoj strani kreveta, polako i umereno prozboriti neznim dohvatom
tek probudjenim vlaznim ustima, koje su i dalje bile gladne mojih
narandzinih boja po vec izljubljenih delova koze, a zelela si jos
mene, iako si morala na put do tvog nesvakidasnjeg zivotnog posla.
Stapalo se u vazduhu na tvoje nesmotrene pokrete a s ramena pogled
se satirao do mene, u nadi, da te vidim i sledece veceri pod obiljem
strasti i uzivamo u kusanju tek nagrizlih pozuda, pod pocepanim
carapicama i vrelini jezika tu kraj tvog tek pomalo uspavanog
stomaka.

Lopov mednog saca

U visinu mojih vrelih poljubaca nalecu na tvoje usne,
kaplju kapima toplim boja i opet znaju nakapati te
tvoje usne i zanosno prilaze tvom cemernom stasu i
kroz tisinu dodira gase moju vecnu zedj za tobom.
Ulazim u beskrajne tvrde bradavice, kroz njihove
pore osecam svoje prosle ugrize i opijen jutarnjom
rosom tvoga tela, ko pegaz zvezdanog neba krojim ti
pute, osecam svu tu slast bradavica tvojih.
Kaplju tople boje tvoje onako kroz drhtaje svoje
cuvam svaki uzdah sto je mom telu namenjeno.
Zagrljajima prodrimo kroz brazde, slobodno nagni
glavu na moje grudi ugrizi me nezno, pomalo pohotno
ali uvek se svuci do gole koze, jer moj djavo stalno
drema dok si obucena poput gorske vile.
Suncevom svetloscu natapas svoje osmehe i poput
trbusne plesacice izvodis ples toliko dugacak
da se u mom oku najavi suza bistra, a ti sama
i iz tebe nateku oblaci sivi i kao meki dragulj
odagnas nasu bol, koja se zove tuga moja.
Osecam dok lezis preko mene, osecam dok vodimo
ljubav pod suncevim strunama, mesecevim rukama
sklanjamo sunceve pege, dok su jos tvoje dojke
prislonjene na mojoj dusi, osecam i tvoje
prepone koje luce sve vece strasti i roje se
poput strsljena u noci osecam, da mi nema spasa,
jer znam da sam uhvacen u kradji tvoga meda,
a meda nema, jedino ja kao lopov sa mednom dusom
i vrednim alatom.

Onaj osecaj kada si prokleto sam, a ti ko zna gde

Saptao sam nebu da te zelim ovog studenog jutra
ali jutro ko jutro je otvorilo svoje kapke i
poslalo samo sunce da me greje, kada si ti daleko
od mene.
I katkad se zamislim sada, zasto mi mimoilazis u
mislima sto ne zastanes na sekund do dve, zasto
uvek trazis nekoga a onaj sa kim si ostade prazan
doveka.
Uvlacim se pod tobom i prostirem zrele uzdahe za
tobom, pomalo gubeci ritam u dodiru nasih ruku, ali
ne brini se sve cemo mi to odraditi ko slatku muku.
Saplicem se od tvoje usne mekane, pomalo ukaljane
a opet samo moje u mislima, eto i ovog jutra, ja
pricam sam sa sobom, dok ti kujes obaveze sa sobom.
Nakupili se poljupci sareni i oni maleni sto znaju
i umeju da ugrizu za dusu i satkani pod okriljem
naseg nesebicnog neba, oni su u potrazi za nasim
vrelim telima, mislim da ce zastati na nasem rukavcu
zelja, otklonice sve nase boli i pustice melodiju
srca i krenuti galopom kroz lavirinte nase duboke
duse, shvaticemo sami, da se jos volimo i potajno
zelimo.
Gracioznoscu odigravas svoj ples i zavodis moje
korake koje su vec skrojene samo za tebe, ni ne
slutis da se saplicemo jezikom pod zuborom usana
mekih, pomalo zadihano ostavljajuci iskrene dodire
po nasim obrazima, ne ostavljaj me samog, bar ne
u ovom mrklom mraku gde studen vlada, znamo se vec
dugo i mislima se samo dodirujemo i svaki put pomislim
zasto me ostavi prokleto, pomislim na nas i s mirisom
dunje pomislim na sebe i krenem s prvim korakom
kroz istu stazu samoce, koja je vec utabana tuga u
njoj.
Ljubis me usnama i jezikom a sa njih skidas okuse
nase neraskidive spojnice svilenih ljubavnih nota
pomalo skakuci po zivcima, pomalo naglasiti po ivicama
neznijeg koda, jos malo duso, da, jos malo i eto me kraj
tvojih potoka suza, tu gde su znale porositi sve moje
izvore, a telom vatru tobom sirim i groznicavo prosipam
zudnju po tebi, da mi se srce umiri pred tvoje skute.
I dok vodis ljubav samnom u mislima, osetim, osetim svaku
iskricu neznosti i pokretom u svetlosnom snopu tvoj dodir
se prikrade i ostavi mi ceznjiv trag na zidinama mojeg
rastrgnutog srca.