Lopov mednog saca

U visinu mojih vrelih poljubaca nalecu na tvoje usne,
kaplju kapima toplim boja i opet znaju nakapati te
tvoje usne i zanosno prilaze tvom cemernom stasu i
kroz tisinu dodira gase moju vecnu zedj za tobom.
Ulazim u beskrajne tvrde bradavice, kroz njihove
pore osecam svoje prosle ugrize i opijen jutarnjom
rosom tvoga tela, ko pegaz zvezdanog neba krojim ti
pute, osecam svu tu slast bradavica tvojih.
Kaplju tople boje tvoje onako kroz drhtaje svoje
cuvam svaki uzdah sto je mom telu namenjeno.
Zagrljajima prodrimo kroz brazde, slobodno nagni
glavu na moje grudi ugrizi me nezno, pomalo pohotno
ali uvek se svuci do gole koze, jer moj djavo stalno
drema dok si obucena poput gorske vile.
Suncevom svetloscu natapas svoje osmehe i poput
trbusne plesacice izvodis ples toliko dugacak
da se u mom oku najavi suza bistra, a ti sama
i iz tebe nateku oblaci sivi i kao meki dragulj
odagnas nasu bol, koja se zove tuga moja.
Osecam dok lezis preko mene, osecam dok vodimo
ljubav pod suncevim strunama, mesecevim rukama
sklanjamo sunceve pege, dok su jos tvoje dojke
prislonjene na mojoj dusi, osecam i tvoje
prepone koje luce sve vece strasti i roje se
poput strsljena u noci osecam, da mi nema spasa,
jer znam da sam uhvacen u kradji tvoga meda,
a meda nema, jedino ja kao lopov sa mednom dusom
i vrednim alatom.