Pas lutalica

Volim proci tvojim telom kao dirke od klavira
preci svakom znatnom notom po celoj duzini ledja,
zastati pod pauzama uzdaha, pa ponovno odsvirati
nesto za dusu, a ti, preci laganim usnama po mome
vratu i uskladiti smirene udisaje po mojim rubovima
srca moga.
Voleo bi da mogu dotaci taj osecaj tvoj sto leprsavo
opkruzuje tvoje mastarije, plasim se da mi ne ispustis
ljubav kroz tvoje nezne ruke, pomalo ishitreno sto
pomisljam da se davim u tvojim zuborima ruku.
A opet, ko sam ja da ti sudim i ove noci, onako pod
bluzom nestaju sve one ceznje sto smo znali kroz slova
ispisati, osecaj i dalje drema.
Sok ti jos trazis u pogledima drugih muskaraca,
zasto toliko lutas, medju svima njima, osecam da gubis
se u njihovoj mladosti, a opet se nadas drugacijoj ljubavi.
Upalimo svetla i predjimo ka svetlosti, pridjimo blize
i uklonimo nase nedostatke, utolimo glad za nama, pod
velikom casom vina i onoj muzici u daljini i opijmo se
od alkohola, jer ova noc je spojena samo za nas dvoje
iako polako lutas kao pseto, znam ti ime, iako se ne odazivas
da te drugi ne primete.