Letnji sjaj uspavanog srca

Bila si obucena u haljinu letnjeg sjaja,
ali daleko smo odvuceni bili,
tada jos nisam imao bozansku lepotu disanja,
vec smo se kroz srca nadovezali,
pomalo nagovestavali mirise tvoga dolaska,
i nekom magijom doleteh do tvojih zagrljaja
na tvoje lice rasuo sam mastanja,
pa zamislih kako usred mora sna, razbuditi
u tebi uspavano srce.

 
Sad sam tu dok se jos moji nezni prsti provlace
u tvojim godinama cekanja, smireno iskren,
preko tvojih pijanih noci ispustam uzdah
u kojima si snila moje ruke, poput naseg proleca
ko vetar slazem preko tvoga ramena i ne odustajem
da otklonim paucinu proslosti i tvoju usamljenu dusu
priblizi je meni, spusticu oblake meke,
stavicu tebe kraj sebe i zaplovicemo u nebesko reke,
jer plodovi nase ljubavi sunce ce pokazati nasu strast
i kroz njegove sjajne ruke, oslikacu platno nasih
narastaja.

Zacula se tisina cekanja na vrhovima tvojih usana slobodno
hodi niz nevidljivu putanju gde istroseni sati pozdravljaju
ponovno rodjenje sunca na proplanku nase raskrsnice,
a ti prepusti svojim usnama sjajne letnje dane i svojom dusom
umoci u nektare emocija, sa prvim drhtajem poljupca k meni
pridji, i predji na moju stranu tamo gde nade spavaju,
kroz moje vrele zagrljaje u tvoje telo snivaju.

 

Reka strasti

Odkako istim rekama tecemo i upijamo
i nasim osecajima vodimo,
pruzene uzdahe pozivam te ka sebi,
pa sa nasim proticanjima mazimo i na
svakoj strani pramene tvoje kose okupam
neznom rekom strasti.

Stidljivo se jos sapatom dozivamo,
starim koracima prstiju zalazis po rubovima
neznosti, i u toplinu svoga korita, ispustas
deo prisutnosti svoje.

Sada, kao reka tecemo zemaljskim delom naseg
tela i nastojimo da ulijemo jos bistrih voda
Alpi, veselo s nasim glasom slivamo se u nasa
daleka prostranstva, svakom vecem talasu prkosimo
jer u njima nase dveju duse ljubavnu igru rasplicu.

Zato oboje idemo u dubinu nase reke i ponekad
cemo stati ispod vodopada nasih usana, a u nama
se smirimo i krenemo istim tokom, ti uzvodno,
ja nizvodno, naicicemo na duboke brazde naseg
spoticanja uz toplinu nasih zagrljaja na nase
grudi, nasa golicanja pokrecu nezne poglede.

Sunce je rastopilo svoje velike ruke po tvome telu
pokusava odgonetnuti, gde su sve one jake recice
se izlile i pod brzacima nasih uzdaha nestale,
tisinom svakodnevnice ulivam jarke boje narandze
otapajuci kocke leda preko tvojih usana.

Sad se vracam ka tvojim dubinama srca tvoga
a vec nove reke ulivam u poznate kretnje tvojih
otkucaja, nadam se da ces s poljupcima prici i
oterati ovu zoru sto nam pristize u godini ovoj,
pa sa prvim slavujem, otpevati pesmu nase strasne
kapi, zagrliti te jace i krenuti na same izvore
i krenuti sve ispocetka.

Budni snovi

Nad potokom tvoga osmeha izvlacis bistre nektare,
i pod plavim nebeskim tepihom provlacis nebeske
ptice sarolikih boja, pa kada se napijes svezih
obrisa mojih usana i u mojim dlanovima na sebe
primis boju ruze i pod tvojim stopalima moji
prsti posecuju tvoje nezno mirisljave pore.

Sve sto sanjas, u stvari ne sanjas.

Na pucini mojih pogleda, spajas svoje nezne dlanove
prepoznajes taj sladak ukus postojanja ljubavi.

Posto si u mome narucju i tvoja raspletena kosa
oslikava pejsaze po velikom platnu i nadas se pronaci
taj mir, sto tvom bicu treba.

Dah tvoj zatreperi dok tebe drzim u dlanovima svojim,
ali dobro znas, da u stvari zalivam tvoje osecaje,
ti to ne sanjas, vec sa voljenom neznom rukom u tisini
nasih usana i zlatnim kapima, umivas moje pucine i
upijas slikovite pejzaze svojih budnih snova.

Dodirujemo se prstima po kozi ispisivajuci cemerna slova
nastojimo da se predamo jos vise ka sledecem trzaju
nasih divljih pogleda i svaki njen sledeci trzaj, ususkati
nase studene noci.

Plamene ptice na mom izvoru u beskrajnom prostranstvu,
pored tvojih poljubaca, uzaren, posve nezno, uzivam u tvom
delicu raja, osecam tvoje ceste setnje u ove moje samotne
sate, pa budna sanjas moje mirise moga tela.

Zalazak sunca

Iznova dolazis plesom svojih koraka do mene,
i napokon mogu sesti kraj tvojih pogleda i
okusiti nebrojane osmehe tvoga neba,
dok nas ne razdele ove noci i sledeci dani,
a mesece cu zbrojati kroz godine koje nadolaze
i ostavicu plast tisine na samim ivicama cekanja.
Izlio sam te u svoje reci, ne ocekujem da me shvatis
dok kruzim svojim naliv perom oko tvoga struka,
neodlucnost nasa u tihim zanosima nasih sudaranja reci
pa slazem reci uporedo sa paletom lepote tvoga tela,
tako krhke ruke tvoje u moje mastilo smlace,
izgubi se ta neiscrpiva zelja za tobom i krene taj
plac za nama i kroz tvoje iskrene oci,
krene potok reci, neodoljivo razborit i slozan s tvojim
uzdasima.
Ne postoji takva rec, kao sto ni sunce ne mogu natopiti
tvojom lepotom, sunce greje isto ko tvoja rec, preko onih
istih usana.
Pomalo cutljivo, zavodljivo, a opet, osecam toplinu oko duse.
Cujem tvoje ludarije u prostorijama gde obitava tvoja cutnja
i umesto reci, priblizim se mislima i glasom tvoga srca,
sklonim tugu sto je opkoracila tvoju tisinu u nocima dugim
ne oklevam poci stazama zivota, jer bez reci mojih,
tvoja nada se ne roji, ocekujes me u prasnjavom hodniku
blize svojoj dusi, osecas pravog mene, jer tad budna uoci noci
sanjas, kako te svojim recima dozivam u prelepa predvecerja
tamo gde sjajno sunce zalazi izmedju moga zagrljaja i vecnog
izvora moje ljubavi.
Ustajes svakog jutra okupana zreloscu jutarnjeg sunca, pa preko
satenskog carsafa pokrenes svoje uzdahe tela u tom trenutku,
sunce ostane nepomicno od tvoje pozamasne lepote.
Kroz tvoje roletne, neznim oblivima toplih zagrljaja,
pruzi ti deo mojih zelja,
tamo gde se samo sunce okupalo na samom izvoru, moje vecne ljubavi.
Onda ces u samom skladu mojih reci pronaci, svoja zadovoljstva
i neznim dodirima kroz noci pronaci odgovore i kroz njih poljem
svoje duse izniknuti i nadati se mojim recima, da ti utoplim
ponovna jutra za kojim tezis.
Nisam imao namere da te zbunim, a kamoli da ti zbunim tvoju cutnju
jedino sto sam zeleo, jednim tihim recima da zadjem u tvoju dusu
otklonim sve one patnje srca tvoga, rasklonim paucinu samoce i
ponudim dusi onaj spas, za kojim celo covecanstvo trazi taj osecaj
savrsenstva.

Cutljiva prisutnost

Na mirnoj obali nasih pogleda,
krisom si gledala moja oka dva
umela si otvoriti svoje rumene
obraze poput crveno belih ruza
bas onih iz koje sam ubrao taj
osmeh tvoj.
Cutis u njenoj dobroti,
pomalo umes da budes trnovita
cim krenem putevima proslosti.
Tvoj nos koji cesto ljubim da
osetim tvoje nalicje u mojim
sklopljenim ocima, sakupljam
svako zrnevlje tvojih plodova,
al ti si uzdah moga vetra i
pre izlaska sunca otvaram
pesmu novu s tvojim pocetkom,
na sredini cemo se pronaci i
na samom zavrsetku i kroz ovu
nasu mesecinu zaci i pod labudovu
sonatu uzivati.
Jer verujem iza svakih mojih reci
sto citas, sledi osmeh, zene.
Stao sam u velikim krosnjama naseg
neba, ne brini se, to te samo
oblacim oblacima, a duga je samo
sminka i ova voda sto vri u meni,
nije voda to je samo malo zrnevlje
nade, sto umeju cvetati u pupoljke,
iskrenih emocija.
Za kraj cu ti podariti suncevu svetlost
uz ostar brid nasih dodira, naslanjajuci
nase nezne dlanove, i iznad tvojih kolena
kroz uvale prelivam.
Miris me tvoj vodi, taj slatki miris dunja,
dok sedis u senci nasih zagrljaja i ostani
u tom delu, delu gde otvaras svoju iskrenost
kroz tvoju cutljivu prisutnost.

Cokoladni koraci po tvom stomaku

Evo sta mi se trenutno dogadja,
sjajis poput istih onih zvezda u mojim dlanovima,
a cim zasednes pored mojih zagrljaja u ocima tvojim
krenu talasi, tada ces svoj dolazak iskrenom svetloscu
i jedinstvenim sapatom svojih usana sustici moje ruke,
izazvaces zajednicki uzdah, i preko moga stomaka sve
vise i neznije vezati svoje misli i prisiti k nebu,
rumenim obrazima i drhtanjem svoje zenstvenosti
ljubiti me i pred nase misli, sacekati pristigle zvezde
padalice.
Pridji, pomiluj mi vrat svojim mirisom zene,
nezno se izlij po nasoj postelji,
uroni zavodljivo sa tvojom lepotom tvoje mekane zenstvenosti,
prevuci se na mene, kao ogrtac, nezno vlaznih emocija,
pa otvori svoje dlanove, uvuci me kroz svoje rumene usne
koje odvec podaju toliku dobrotu medju vlaznim uzdasima,
a ja cu svojom mudroscu duse i uzavrelog srca,
proci tvojim puteljkom znanim u tebi i poput neugasenog
vulkana i u delicima svakodnevnog trenutka u tebi i na tebe
prelepo raskosnim cvecem dovesti kraj sebe.
Razbudio sam tvoju tisinu medju tvojim prstima,
na svim obalama svojih milovanja, zastanem, gde nezno ulazim
u tvoje tokove misli i sa neznim prstima zalazim po svakom
korenu tvoje raspletane kose, otkrivam tvoju cutnju pod obrisom
nebeskog plavetnila.
Uz pomoc ove predveceri, zalazim neznim saptacima svojih prstiju
preko tvoga stomaka i laganim stopama cokolade, dolivam jos svojih
koraka preko tvog malog pupka, nehotice padam usnama da ocistim
svoje staze, i gledam ka vrhu dveju planina, osetih promaju tvojih
neznih dlanova i prepustih se dobroti tvojih uzdaha prstiju.
Kao zvezda padalica zalazis pod moje grudi i nagovestavas tisinu
pred vlaznim jezikom svojih usana, iznova natapas svoje cemerno srce
ka mojim vrtovima pozude, u vrtlogu zanosa, zenstveno se priblizavas
da pod zvezdom padalicom prineses jos uzburkane tisine natopljenom
cokolade, treperimo oboje na vrhu strasti i sretno naslonjena na
moje rame, dok tisina mojih prstiju prevladjuju tvoju tek natopljenu
mekocu tvoga stomaka.

Jutarnji trenutak

Prislanjajuci svoje usne na tvoje,
kapljes neznim paletama boja, zene,
i ehom strasti, zaculo se s dodirom.
Razbuktala se moja vecna ceznja ka
tvojim dodirima i opijacu jutarnju
rosu na neznim usnama,
pa s prvim tvojim osmehom poput
aprilske duge posle kisa sto umeju
da kaplju poput tvojih prelepih boja
ociju uz svaki miris tvojeg razmazenog tela,
pridodacu jos par kapljica,
mojih dubljih misli sto uvek zalaze pod tvoje
talase.
Pa uz prve zagrljaje opiti te neznim pokretima
usana, kao pjev ptica svojim neznim letom
pozdravljaju nase jutarnje trenutke.

Spremila si se nekuda, taman da zakoracis na prag
ja te vratim svojim zagrljajem i svaki deo tvoje
lagane haljine palo je na tepih, koji je vec bio
ukrasen nasom lepotom, ti, ti si stajala posve
ocekivano i nedopustivo da te pustim u lavez svakodnevnice.
Nespretnim prstima mazili smo se, poljupcima ukrasavali
nasu boju koze, slivajuci se udarima naseg strujanja.
Opet smo se zamrsili s prstima, jacim ugrizima ostavljali
smo deo nase prisutnosti i opet se zacuo taj eho sa nasim
dodirima, a mi smo vec bili legli, ti na meni, ja pod olujom
nezne strasti u tebi.

Nameravam s tobom preci do sitnijih detalja mojih zagrljaja,
sretna si, jer smo celina jedna, u potocima neznosti, ko mastilo
izliveno nad slovima, iste one usne sto slikaju pejzaze naseg
tela, kao ti, kad me obasipas svojom zreloscu, jedina u celini
nasih uspinjanja, a razjareni poput onog vetra na roletnama.
Osecas li taj pjev njegov, tu cvrstinu sto zaigra u tebi,
ne sputava vlaznost nasih nabujalih emocija, i pade kapljica
tvojih usana, osecam tvoju zar na meni, osecam i u tebi vidim
divlju zenu, pod mastilom naseg bludnog jutra, ne vristi u
sebi, razderi se i neka odjek lupa po nasim prstima.
Dotrci do moga srca, pod zagrljajima zastani, oslusni melodiju
moje duse i nezno ispusti svoje ruke sto me grle i pusti me,
da kroz tebe osetim svo tvoje vreme i kao covek osetim te.