Zalazak sunca

Iznova dolazis plesom svojih koraka do mene,
i napokon mogu sesti kraj tvojih pogleda i
okusiti nebrojane osmehe tvoga neba,
dok nas ne razdele ove noci i sledeci dani,
a mesece cu zbrojati kroz godine koje nadolaze
i ostavicu plast tisine na samim ivicama cekanja.
Izlio sam te u svoje reci, ne ocekujem da me shvatis
dok kruzim svojim naliv perom oko tvoga struka,
neodlucnost nasa u tihim zanosima nasih sudaranja reci
pa slazem reci uporedo sa paletom lepote tvoga tela,
tako krhke ruke tvoje u moje mastilo smlace,
izgubi se ta neiscrpiva zelja za tobom i krene taj
plac za nama i kroz tvoje iskrene oci,
krene potok reci, neodoljivo razborit i slozan s tvojim
uzdasima.
Ne postoji takva rec, kao sto ni sunce ne mogu natopiti
tvojom lepotom, sunce greje isto ko tvoja rec, preko onih
istih usana.
Pomalo cutljivo, zavodljivo, a opet, osecam toplinu oko duse.
Cujem tvoje ludarije u prostorijama gde obitava tvoja cutnja
i umesto reci, priblizim se mislima i glasom tvoga srca,
sklonim tugu sto je opkoracila tvoju tisinu u nocima dugim
ne oklevam poci stazama zivota, jer bez reci mojih,
tvoja nada se ne roji, ocekujes me u prasnjavom hodniku
blize svojoj dusi, osecas pravog mene, jer tad budna uoci noci
sanjas, kako te svojim recima dozivam u prelepa predvecerja
tamo gde sjajno sunce zalazi izmedju moga zagrljaja i vecnog
izvora moje ljubavi.
Ustajes svakog jutra okupana zreloscu jutarnjeg sunca, pa preko
satenskog carsafa pokrenes svoje uzdahe tela u tom trenutku,
sunce ostane nepomicno od tvoje pozamasne lepote.
Kroz tvoje roletne, neznim oblivima toplih zagrljaja,
pruzi ti deo mojih zelja,
tamo gde se samo sunce okupalo na samom izvoru, moje vecne ljubavi.
Onda ces u samom skladu mojih reci pronaci, svoja zadovoljstva
i neznim dodirima kroz noci pronaci odgovore i kroz njih poljem
svoje duse izniknuti i nadati se mojim recima, da ti utoplim
ponovna jutra za kojim tezis.
Nisam imao namere da te zbunim, a kamoli da ti zbunim tvoju cutnju
jedino sto sam zeleo, jednim tihim recima da zadjem u tvoju dusu
otklonim sve one patnje srca tvoga, rasklonim paucinu samoce i
ponudim dusi onaj spas, za kojim celo covecanstvo trazi taj osecaj
savrsenstva.