Letnji sjaj uspavanog srca

Bila si obucena u haljinu letnjeg sjaja,
ali daleko smo odvuceni bili,
tada jos nisam imao bozansku lepotu disanja,
vec smo se kroz srca nadovezali,
pomalo nagovestavali mirise tvoga dolaska,
i nekom magijom doleteh do tvojih zagrljaja
na tvoje lice rasuo sam mastanja,
pa zamislih kako usred mora sna, razbuditi
u tebi uspavano srce.

 
Sad sam tu dok se jos moji nezni prsti provlace
u tvojim godinama cekanja, smireno iskren,
preko tvojih pijanih noci ispustam uzdah
u kojima si snila moje ruke, poput naseg proleca
ko vetar slazem preko tvoga ramena i ne odustajem
da otklonim paucinu proslosti i tvoju usamljenu dusu
priblizi je meni, spusticu oblake meke,
stavicu tebe kraj sebe i zaplovicemo u nebesko reke,
jer plodovi nase ljubavi sunce ce pokazati nasu strast
i kroz njegove sjajne ruke, oslikacu platno nasih
narastaja.

Zacula se tisina cekanja na vrhovima tvojih usana slobodno
hodi niz nevidljivu putanju gde istroseni sati pozdravljaju
ponovno rodjenje sunca na proplanku nase raskrsnice,
a ti prepusti svojim usnama sjajne letnje dane i svojom dusom
umoci u nektare emocija, sa prvim drhtajem poljupca k meni
pridji, i predji na moju stranu tamo gde nade spavaju,
kroz moje vrele zagrljaje u tvoje telo snivaju.