Bila si obucena u haljinu noci
imala si onaj sjaj u ocima svojim.
Ta svetlost sto me mamila da je ugledam
u najtamnijoj noci, a imala si haljinu od noci
na sebi, kosu spustenu, crnja od same noci.
Imao sam zelju da zadjem prstima svojim
kroz crnu noc od tvoje kose da se izgubim
u mislima tvojim, osetim onu obalu tvojih
misli sto previse dugo kroz setu zalaze
do mojih reci.
I ta noc, slivala se u tvoje oci s punim detaljem
zvezda, zamisljajuci kako tvoje oci da nahrane
svu lepotu tvoga neba a njihova lepota da izmami
onoga sto tvojoj dusi treba.
U samom toku razmisljanja prodjoh preko crne
haljine, sad kad me tvoje oci prate i osetim
toplinu njihovog sjaja, osecam kako me grlis dusom,
a ti to jos ne znas.
Sad kada tvoje usne pocnu plesati svoje reci
pozelim svu rosu sa rubova tvojih vlaznih usana
izmestiti medju slatke obraze.
Te veceri je kisa padala i kroz silne vetrove,
divljom snagom spajala nase dodire uzdaha
i ta je noc presvukla se preko tvoje zenstvenosti,
oseca se miris jeseni u nasoj ulici prvih susreta.
Ukrstali smo se mirisima tek zapocetih cigareta
kroz beskrajne nedodirljive karte nasih jezera,
bila si stidljivo dete, pa s oblacima kraj onih
zvezda sto osvetljavaju tvoj put, bile su natopljene
mirisom tek nadorasle ceznje kako u nama dise
napustajuci mesecinu i tvoja noc pobedjuje.
Otkrio sam mirna stajalista u tvojim dodirima
govoris srcu svome da ponekad prosetas setna,
kroz guste otiske tvojih koraka slozi se u klasje
tek rodjene izmaglice, taj kratak nebeski carsav
otkako smo stidljivo razjurili s poljupcima,
ali se jos vise pojavljuje tisina u nasim stopama.
Dok si provlacila svoje prste kroz noci kisne
svaku vlas svojih misli si stresla po ramenu svojih
nadanja i zeleni lampioni u mojim pogledima razbuktavali
su se nad tvojim stomakom, razmisljajuci kuda li su se
udenule one silne staze, one precice do tvoga srca.
Iz nasih skrivenih zagrljaja ta strast se provuce,
svaki oblik njen kroz nase prisustvo osenca pod belinom
zajednickog meseca, u samim krosnjama nasih ulica
hranila si se mojom mladoscu duse, plasis se paleta
boja ljubavnih, dok jos fijuk vetra stenje kroz guste
krosnje jesenjskih nota.
Stalno zadjes svojim pogledima preko mojih ociju,
pa moje usne svojom ljubavlju natopis,
moji ukusi nastane boju jarkih boja tvoga karmina,
napustajuci sebe i kroz vrtove tvojih godisnjih doba,
izlijem se kao reka i kroz tebe i u tvoju dusu nalijem
svoju ljubav, da vrtovi nade i sva tvoja milovanja
oprasim, jednim dodirom svoje prisutnosti sa tobom.
Imala si miris tek pustene devojcice iz duse
koja je jos lutala mojim stepama ljubavnim,
prinosila si sazvezdje tvojih pogleda, jos se osecalo
dodir tvojih obraza na mojim usnama.
imala si onaj sjaj u ocima svojim.
Ta svetlost sto me mamila da je ugledam
u najtamnijoj noci, a imala si haljinu od noci
na sebi, kosu spustenu, crnja od same noci.
Imao sam zelju da zadjem prstima svojim
kroz crnu noc od tvoje kose da se izgubim
u mislima tvojim, osetim onu obalu tvojih
misli sto previse dugo kroz setu zalaze
do mojih reci.
I ta noc, slivala se u tvoje oci s punim detaljem
zvezda, zamisljajuci kako tvoje oci da nahrane
svu lepotu tvoga neba a njihova lepota da izmami
onoga sto tvojoj dusi treba.
U samom toku razmisljanja prodjoh preko crne
haljine, sad kad me tvoje oci prate i osetim
toplinu njihovog sjaja, osecam kako me grlis dusom,
a ti to jos ne znas.
Sad kada tvoje usne pocnu plesati svoje reci
pozelim svu rosu sa rubova tvojih vlaznih usana
izmestiti medju slatke obraze.
Te veceri je kisa padala i kroz silne vetrove,
divljom snagom spajala nase dodire uzdaha
i ta je noc presvukla se preko tvoje zenstvenosti,
oseca se miris jeseni u nasoj ulici prvih susreta.
Ukrstali smo se mirisima tek zapocetih cigareta
kroz beskrajne nedodirljive karte nasih jezera,
bila si stidljivo dete, pa s oblacima kraj onih
zvezda sto osvetljavaju tvoj put, bile su natopljene
mirisom tek nadorasle ceznje kako u nama dise
napustajuci mesecinu i tvoja noc pobedjuje.
Otkrio sam mirna stajalista u tvojim dodirima
govoris srcu svome da ponekad prosetas setna,
kroz guste otiske tvojih koraka slozi se u klasje
tek rodjene izmaglice, taj kratak nebeski carsav
otkako smo stidljivo razjurili s poljupcima,
ali se jos vise pojavljuje tisina u nasim stopama.
Dok si provlacila svoje prste kroz noci kisne
svaku vlas svojih misli si stresla po ramenu svojih
nadanja i zeleni lampioni u mojim pogledima razbuktavali
su se nad tvojim stomakom, razmisljajuci kuda li su se
udenule one silne staze, one precice do tvoga srca.
Iz nasih skrivenih zagrljaja ta strast se provuce,
svaki oblik njen kroz nase prisustvo osenca pod belinom
zajednickog meseca, u samim krosnjama nasih ulica
hranila si se mojom mladoscu duse, plasis se paleta
boja ljubavnih, dok jos fijuk vetra stenje kroz guste
krosnje jesenjskih nota.
Stalno zadjes svojim pogledima preko mojih ociju,
pa moje usne svojom ljubavlju natopis,
moji ukusi nastane boju jarkih boja tvoga karmina,
napustajuci sebe i kroz vrtove tvojih godisnjih doba,
izlijem se kao reka i kroz tebe i u tvoju dusu nalijem
svoju ljubav, da vrtovi nade i sva tvoja milovanja
oprasim, jednim dodirom svoje prisutnosti sa tobom.
Imala si miris tek pustene devojcice iz duse
koja je jos lutala mojim stepama ljubavnim,
prinosila si sazvezdje tvojih pogleda, jos se osecalo
dodir tvojih obraza na mojim usnama.
Нема коментара:
Постави коментар