Taj susret

Setim se kroz izmaglicu od secanja,
taj osmeh u ocima tvojim
sto se oseca kroz zubor usana,
sto se izliva.
Onih tananih prstiju sto si sarala
kroz svoju kosu, ista mi slova nadolaze
preko tvoje nezne brade,
mirise na taj pjev sa tvoje koze,
oseca se mnogo vise sto ja umem odgonetnuti
pri dodiru nasih dlanova.
Ta vibracija u tebi sto nespretnim koracima
tvojih pogleda,
odskakutaju do mojih usana,
znam i osecam,
da se krijes u tom lavirintu mastanja,
osecam taj pjev sto tvojim bicem hrli,
nada je jos tu u samom kutku tvojih misli.
Pejzazem svoga vrata kruzile su purpurne reke
tvojih uzdaha, ta melodija boja sto iz minuta
u minut prevladava do samih otkucaja.
Imala si brzi hod poput izgubljene srne u noci
bilo je hladno, osetio se taj vetar sto te prati
u stopu kroz sam eho tvoje kose.
Taj dodir tvojih dlanova otoplio je moje zidove
samoce, rasklonivsi svaku brazdu moga vremena,
a opet kroz isto cutanje se branim,
branim, da sidjem niz pjev tvoje koze u potrazi
za onim sarenilom sto kroz tvoje grudi buja.
Znam za cime zudis u ovim teskim vremenima
osecam da nije kraj u ovoj cutnji nasoj,
razlilo se u dane duge jos po koje slovo
dodje tvoje, nadam se pjevu tvome,
osecam da samoca kroz dane nagrize tople odaje,
iste one sto po prstima tvojih snenih mastanja prodju.