Probudjeni sjaj

Stajala si ko senka u tamnoj noci
dok svojim pogledom posmatras obliznje
setace tvojih plasljivih tragova,
dok su te tvoje oci upijale mesecevu srebrnu nit.
Sela si na klupu, pomalo hladnu u iscekivanju
moga glasa sto vernim stopama pratis u ovoj noci.
Posmatrao sam tvoju senku kako se seta po plocniku
tvojih iscekivanja, te oci nisu tada bile sjajne
vec tek kad si prisla uz prvi stisak ruke,
povukoh te na vrh stepenika onakvu zimogrozljivu.
Ta kosa je upadala u kadar mojih pogleda
pogledala si krisom svojih zenica rasaznao sam
da se neko probudio u tebi, imala si taj dah srodne
duse ume se on raspoznati ko ume da poslusa samo izvoriste.
Krenuo sam ka izvoristu tvome u prvim naletima vetra
tvoje lice je i dalje bezbrizno ogledalo se u mojim ocima,
neznim glasom svojih usana, dolivala si jos, jos neznih nota vetrova.
Taj vetar sto ti je mrsio misli, prostirao je tvoje reci na
samim ivicama tvojih neznih usana.
Ruke tvoje su odvec bile zauzete s pramenovima tvojim,
svaki koren je voleo osetiti snazne setace svojih trotoara
i pod nebeskoj neznosti, spozna glasove mojih tek otopljenih
usana.
U pra pocetku budnih snova, videh kako prostires svoje reci
nisam jos stigao da prstima dohvatim usne tvoje, taj dah se
pruza do citavih predela mojih brazda i sve mi te upija i
pamti.
Uvek cu dolaziti i kroz zlatno klasje donositi sve obrise
svojih nota, zato ne opiri se naginjanju nasih suseda dok
jos vetar nas prisloni nase odjeke sto se bore da se spoje.
U takvoj radosti tvojih pogleda ispuniti neme posmatrace iza
tvojih ociju i zivom vatrom u tebi izgarati.
Ispod neba i zemlje, to je ta melodija nasa sto nas spaja u
prve svetlosti jutarnje, osecao se taj prijatan miris,
tih usana na vetru nasih uzdaha, tvoja misao iz varnice
osecaja se stvara.
Nikada necu otici od tih isprepletenih kapija tvojih snova
ukrasenoj pupoljcima zada, obogaceno s nadom tvojih dodira,
pridodavano jezici tvojih mastanja i uklesana dobrota tvojih
setalista, tvojih prozirnih tragova, taj isti sapat sto mirnom
obalom dolazis.
A noc ce uvek biti izvan nas, tu kraj crvenih drhtaja dveju
ruka, kraj vrtova tek zasadjenih ljubavnih bastina.
Zastaju koraci tvoji, mada dugo nema tvojih obraza na mojim
ramenima, rasplices svoju bujnu kosu u moje dlanove,
taj miris se nanize kroz neprospavane noci, a znam da teces
ovog trenutka u nase zagrljeno telo i lezis pored mene.