Okupana

Okupao sam te u svojoj ljubavi i kroz biserne
vence svoje duse ostavljao trajne tragove.
Dok si jos koracala stazama zivota svoga u
rosnim kapljicama secanja, potajno sam uklesao
svaki trenutak naseg pamcenja, jer kada pocnes
sanjati, hodi pod moje poglede i ostani u vidu
zvezdane magle, a na moje grudi oseti ukus meda.
Najmilijem bicu mome pridji i otkloni sa osmehom
svojim sve one sanjive zelje nase, ja te kroz
meseceve noci posmatram, dok kroz misli rascvetavam.
Svakim dahom sam ti blize a pod belim svetom sto te
opkruzuje, kroz tvoje uzdahe te prate dok jos beli
mesec prosaputa svoje reci i pod svojim stopama krasi
tvoje umiljate oci.
Tako snena sto si da se i sam san otvara i dubinom
sanjivih trotoara s uzdahom pod tobom uzdrhtava,
posred noci navratim mesecevim svetlom i nezno ususkam
tvoje bice, prilozim jos ceznjivih dodira i nad
proplancima bezbrizno pokrivam.
Tiho hodi i u moje poglede pridji,
poput lista sto tvojim morem plovi,
sasvim tiho pridji kmeni da te i u snovima poljupcima
razlijem.
Kad sa kapima prve jutarnje lepote otvoris oci,
sasvim lagano pridji mome bicu i dopusti dok kroz svoja
prelepa jutra sve tvoje snove ustvari zelje
prostrem ka tebi, a onda ispod svilenih dodira ugostim
sebe i dok jos si onako sanjiva uplovim u tvoju luku,
tamo gde moje bice ocekuje tebe.