Ti si tako prelepa

Ti si tako prelepa da rastapam boje vremena
po svakodnevnici nasih uzajamnih dodira,
i sve sto prodje kroz tvoju lepotu usana
sve ostane bozanstveno ulepsano i pod
sjajnim pogledima divljih tresanja ostaje
upamceno pod prvim kapljicama letnje kise.

Ti si tako prelepa da rastapam boje svojih
reci, ne oklevam da razmutim sve boje tamnog
svemira i pod okom naseg nebeskog plavog
tepiha, ostavljam lepotu tvojih mirisa.
Iako si mi predaleko od mojih bisera srca,
pa sa prvim stoljetnim snovima ocekujem da
se pojavis okupana snenim laticama crne orhideje.

Ti si tako prelepa da rastapam dugine boje
preko tvojih ociju i nad narandzinom bojom
tvoje zenstvenosti, moram da gricnem svaki
pedalj tvojih uzina iako se u snu okrenem
sasvim polako opsujem i nastavim da placem za
tobom.
Imao sam misao o tebi, ti prelepo zeljo moja
stoljetna, ne brinem se, jer te nosim u svojim
dlanovima srca svoga i poljupce svoje krojim
pod belinom svoga vecnog mladog meseca.

Ti si tako prelepa zelja stoljetna da sam
rastopio svaku zelju za tobom.
Znam da si jasna misao prelepa i rastrcis nad
mojom posteljom i ne zelim da ova noc odustane,
uvek znas poredjati svoje cutljive uzdahe i kad
zakoracis u prva jutra, ja poput bljestave svetlosti
okupan za tobom, osecam ljubav tvoju i kroz velike
ruke tvojih suncanih preliva, osecam i prastam ti
sto moram ostariti sam, jer u ovom stoljecu nema
ljubavi toliko proklete.

Ti si toliko prokleto prelepa da prstima cedim
sunceve plesne zagrljaje i ne slutim da prolazis
pored mojih ranjenih sokaka, tu gde su setaci i
dalje bili umorni tvojih zavodljivih koraka.
I dalje drzim u sebi onaj isti grumen kamenja,
gde pod mojom ljubavlju rascvetava Rajske plodove
nase, mozda, buducih zeljnih emocija.