Od ove noci odrecicu se deo sebe, da bih bio pored tebe
za svaku ljubav potrebno je dvoje, a za moju, potrebna
je samo tvoja dusa i tvoje telo.
Za dusu ne brini, izlio sam sva recna korita, svaki
kamicak sto je od vremena isklesan, podaricu tebi
da spoznas moju duboku ljubav, koja vremenom sve
izleci, pa cak i one tvoje stare rane za kojim si
bolovala ispod tuznih vrba.
Ljubav ne spozna za tugu ni za sramotu,
ona je tu da tebe usreci od ovog trena i ona
ce postati deo tvoje svakodnevne teze, bas kao
u bajci, odbranice te od svakog trna i od svih lazi
jer ume da uzvrati kada i nju zaboli.
Ona oseca sta znaci radost, sreca, jer ona je i od
samog Tvorca veca, svi za nju znaju ali niko ne sme
da je prigrli jer ume da se odbrani od losih ljudi
koje znaju da pokudi, pa cak iako mislis da je povredis
mila moja, oprostice ti, jer zna i oseca da tvoja dusa nju
i dalje voli.
Radosna je kada se probudis ranom zorom, okrenes se prema
ljubavi mojoj, slatko se nasmesis i prozboris svojom dusom.
Dobro jutro, ljubavi moja..
Sreca u ljubavi je kada se dvoje spoje, zavole se na svoje
mane i vrline, osecaj je neizbezan, ali veruj mila moja,
da vreme je uvek bitnije, da bi se nase duse spojile.
Sretni dani dolaze za nas dvoje, jer ponekad se rodi i jos
nesto trece, ako smo dovoljno mladi i zreli, pokusacemo
kao svi ljudi od pamtiveka, stvoricemo od ljubavnih cari
sasvim prirodno i malo sto se kroz vreme gradi i stvara,
a samom Tvorcu, bice jos sladje jer ipak iz ljubavi je sladje.
Ako pomislis na nesto vise, zadenucemo mu i ime da ga dozivamo
kada budemo bili stari i znani, svako ce imati nase ime
iako mislis da ti je draze, barem kroz nase vreme, ljubav ce
se ponovno radjati jer i mi sami znamo sta to znaci ljubav u dvoje.
Tvoje telo, definicija tezeg stvaranja i oblikovanja,
nikad sacuvana od vremena, ali ljubav zna i da prede
po obalama cistim, ko u butini teske pore, veruj mi
milo moje.
Oblikovano telo nista ne znaci, dok se po njemu ore,
znan je taj mastoviti seljak, kako ume zaorati cvetna
polja sa vlaznim poljupcima oblikovati tvoja polja
rumenog nosica, zaustavi tvoje vreme, kroz trenutke
neznosti ocistiti rane tvoje, pa makar i u snu pridodati
vaznost tvojih misli i izbeci vesto svaku tvoju dlacicu.
Preko vrhova tvojih obraza, zaliti iskrenim dodirima duse
naiskap popiti tvoje telo, da kroz kosu tvoju teku misli
tvoje, dok u mislima uzburkuje tvoje more, jer ipak u tom
moru nikad neces biti sama, jer tu cuvas svoju dusu od
postanka vremena.
Iza uva cuci tajna mekana, malo pohabana ali ne brini se
on je vest carobnjak ispravice svaku krivu liniju da spoznas
kakve napitke emocije sprema, da poludis za njegovim telom
jer njegovo i tvoje telo, udar je kao dva sveta, cuju se cak
i od meseca pa do kraja svemira, zapisano je i u vremenu
da se tvoje telo sprema, za ljubavne zagrljaje, jer tu gde vas
ima tu je otvoreno i rajsko polje.
Ako mislis da leptira nema, ne brini se milo moje, to samo
hemija malo posustaje, voli predigre duge da i ono zaigra
ludo, najludje pa ako promislis sve od reda, mi smo vec spojeni
od citavog svemira.
Prelazim neznim koracima prstiju preko grudi, zablistace tvoje
crvene bradavice, pomalo ljutito ispustice medne sokove
barem u tom momentu shvatice, da je moje ruku delo sto ostade
napaljeno.
Promislice tvoj uzdah, zasto te mucim polako, zasto uzimam po malo
kada zelis sve odjednom da uberemo.
Mislim se u sebi, ne zelim odmah sve da uzmem, volim sve odmilja
jer nasem telu sve to prija, svakom uzdahu ti pridodajem neznost
mog jezika.
Obgrljeni rucicama, njisemo u poljani, beskonacni horizonti odaju
nam slasne uzrecice i od ovog momenta, mila moja, u samom trenutku
vodicemo ljubav do prestanka sveta.
za svaku ljubav potrebno je dvoje, a za moju, potrebna
je samo tvoja dusa i tvoje telo.
Za dusu ne brini, izlio sam sva recna korita, svaki
kamicak sto je od vremena isklesan, podaricu tebi
da spoznas moju duboku ljubav, koja vremenom sve
izleci, pa cak i one tvoje stare rane za kojim si
bolovala ispod tuznih vrba.
Ljubav ne spozna za tugu ni za sramotu,
ona je tu da tebe usreci od ovog trena i ona
ce postati deo tvoje svakodnevne teze, bas kao
u bajci, odbranice te od svakog trna i od svih lazi
jer ume da uzvrati kada i nju zaboli.
Ona oseca sta znaci radost, sreca, jer ona je i od
samog Tvorca veca, svi za nju znaju ali niko ne sme
da je prigrli jer ume da se odbrani od losih ljudi
koje znaju da pokudi, pa cak iako mislis da je povredis
mila moja, oprostice ti, jer zna i oseca da tvoja dusa nju
i dalje voli.
Radosna je kada se probudis ranom zorom, okrenes se prema
ljubavi mojoj, slatko se nasmesis i prozboris svojom dusom.
Dobro jutro, ljubavi moja..
Sreca u ljubavi je kada se dvoje spoje, zavole se na svoje
mane i vrline, osecaj je neizbezan, ali veruj mila moja,
da vreme je uvek bitnije, da bi se nase duse spojile.
Sretni dani dolaze za nas dvoje, jer ponekad se rodi i jos
nesto trece, ako smo dovoljno mladi i zreli, pokusacemo
kao svi ljudi od pamtiveka, stvoricemo od ljubavnih cari
sasvim prirodno i malo sto se kroz vreme gradi i stvara,
a samom Tvorcu, bice jos sladje jer ipak iz ljubavi je sladje.
Ako pomislis na nesto vise, zadenucemo mu i ime da ga dozivamo
kada budemo bili stari i znani, svako ce imati nase ime
iako mislis da ti je draze, barem kroz nase vreme, ljubav ce
se ponovno radjati jer i mi sami znamo sta to znaci ljubav u dvoje.
Tvoje telo, definicija tezeg stvaranja i oblikovanja,
nikad sacuvana od vremena, ali ljubav zna i da prede
po obalama cistim, ko u butini teske pore, veruj mi
milo moje.
Oblikovano telo nista ne znaci, dok se po njemu ore,
znan je taj mastoviti seljak, kako ume zaorati cvetna
polja sa vlaznim poljupcima oblikovati tvoja polja
rumenog nosica, zaustavi tvoje vreme, kroz trenutke
neznosti ocistiti rane tvoje, pa makar i u snu pridodati
vaznost tvojih misli i izbeci vesto svaku tvoju dlacicu.
Preko vrhova tvojih obraza, zaliti iskrenim dodirima duse
naiskap popiti tvoje telo, da kroz kosu tvoju teku misli
tvoje, dok u mislima uzburkuje tvoje more, jer ipak u tom
moru nikad neces biti sama, jer tu cuvas svoju dusu od
postanka vremena.
Iza uva cuci tajna mekana, malo pohabana ali ne brini se
on je vest carobnjak ispravice svaku krivu liniju da spoznas
kakve napitke emocije sprema, da poludis za njegovim telom
jer njegovo i tvoje telo, udar je kao dva sveta, cuju se cak
i od meseca pa do kraja svemira, zapisano je i u vremenu
da se tvoje telo sprema, za ljubavne zagrljaje, jer tu gde vas
ima tu je otvoreno i rajsko polje.
Ako mislis da leptira nema, ne brini se milo moje, to samo
hemija malo posustaje, voli predigre duge da i ono zaigra
ludo, najludje pa ako promislis sve od reda, mi smo vec spojeni
od citavog svemira.
Prelazim neznim koracima prstiju preko grudi, zablistace tvoje
crvene bradavice, pomalo ljutito ispustice medne sokove
barem u tom momentu shvatice, da je moje ruku delo sto ostade
napaljeno.
Promislice tvoj uzdah, zasto te mucim polako, zasto uzimam po malo
kada zelis sve odjednom da uberemo.
Mislim se u sebi, ne zelim odmah sve da uzmem, volim sve odmilja
jer nasem telu sve to prija, svakom uzdahu ti pridodajem neznost
mog jezika.
Obgrljeni rucicama, njisemo u poljani, beskonacni horizonti odaju
nam slasne uzrecice i od ovog momenta, mila moja, u samom trenutku
vodicemo ljubav do prestanka sveta.
Нема коментара:
Постави коментар