Tuzno jutro

Gusim se u ovom samotnom jutru
i osecam kroz maglu,
tvoja nezna milovanja,
jos jedan poljubac tvoj,
sebican,
preliven uzdasima.

Na pola me kidas
sa svojim dodirima,
poput svile skidas me golog,
skidas mi i deo koze
koje si urezala svojim ugrizom
i ponovno mi nedas mira,
bez obzira mila,
ostace mi verni pratioc
tuga moja.

Iako te nisam zeljan sto te nema dugo,
ubices me i ovog jutra moja jedino tugo,
dok u ovom jutru ispijam sa tobom
polomljene case srca moga,
uzurbano slivaju stare modre tresnje
slivaju se te proklete kapi,
dok jos krv zavri u meni
i opet ces reci,
tugo da ti nije stalo.