Prva godina nase ljubavi

Kad si u mom pogledu nasmesis se, u radjanju proleca
pa s mirisom tek nadoraslih visibaba opkruzujes,
svoje dodirne pokrete usana, sasvim tiho spoznam
da si ti jedno uspavano godisnje doba, sto znade
da se srusi posle obilnih kapljica bistrih tu pod
potokom tvojih suza, iako ti je vreo uzdah ti i
dalje hodas prema mojim hodnicima mastanja.
Prvi znak sunca kada te okupa tim vatrenim zlatnim
bojama, tako lagano odlivas sve svoje dodire
poput leptira doletis do mojih pasnjaka, smelo
se spustis niz bedra mojih malih brezuljaka,
katkad zaustavis se, i rascvetavas prelepe bukete
poljubaca.

Dubinom neznog toka, prostires svoje nepregledne pore
i kupam se u tvom zenstvenom bicu, i nebom tvoje duse
zapocinjes bal paunova, tako rascvetan u secanju.
Nezno kroz grickanje crvenih bradavica, osetih tvoje
sapate ruku, prislanjas me ko u prvom naletu koje
tek pocelo da uziva u prvom dojenju, kako kroz uzdahe
svoje trazi jos, i jos tvojih nepresusnih izvora.
S godinom ljubavnih zanosa primacem jos nesebicne
slasti okusom divljih zarista i beskrajnim grozdovima
ispijam boju sa tvojih rubova usana iako je mesecina
utonula u sne, celom tvojom padinom rasklanjam uvojke
pod vec zgazenim dodirima uvlacuci svako nepce svojih
sokova, a opet i tiho u studenim nocima izvijam dlanove
tvojih uzburkanih obala.
Cak ni u dukatima me ne mozes imati, oko tvoga vrata
nastanjujem sebe kao prelepi ogrtac neznih otkucaja,
a u mirne krosnje oslanjajuci samo svoje prohodne
prste koji docekuju prve misli pred zorom ucinka.
Plamen i dalje vapi za nasim sablasnim sudaranjem
dveju tela i sakupljam snagu uzarene kajsije, barem
pomalo da ostavim lepljiv kraj svojih medjunozja.

Da uz prvu godinu ljubavnih carolija, s poljupcem
pridjes ko buket zrelih belih ruza rasutih po
velikom nebeskom krevetu tu gde se presvlacimo
pod nocnim oblacima i krilima ptica letimo u
prostranstvo nasih ukusnih pogleda, pomalo smeteni
od vec iole poznatih sudaranja, nasih dveju kometa.