Sladjo, Sladjana

Sladjo, Sladjana ja te volim sto si tako mladjano,
iako nikad se sreli nismo, mojoj dusi stipkas sto
se jos zavoleli nismo, prostim danom uzdises mojim
recima, svakodnevnog jutra ulazis u trku, jer ipak
i mi smo zeljne duse sto poletese u trku.

Sladjo, Sladjana prokisnjava mi staro zvono ispod
oka moga, budi tu dok ne otklonim muku, a ti uzmi
dusu sto prede, ne boj se, nece da zagrize od tvoje
slatke muke, mozda malo utrnuce od neznosti tvojih
ruku.

Sladjo, Sladjana eto poceli smo da pisemo memoare
po slatkim uzdasima nasih zelja, ucvrstili smo sve
mostove od duse, a opet probise nase slatke reci,
izgubili smo gumicu da pobrisu i ove slatke kapi
sto nam svakog jutra razbudise.

Sladjo, Sladjana pocela zima da nam kuje iza ledja.
pocelo da nam tapka i ovaj korak sto ti pisem, u
tvom srcu bicu stalan gost, cak i slepi putnik
sto ga je poneo tvoj veseli osmeh, ako pomislis
jos jednom.
Ostacemo da gradimo puteve nove, jer u dusi smo
zapoceli carstvo jer recima nije pojmivo sto
ga sagradismo.