Danasnje jutro

Danasnje jutro budi nasu prisutnost,

jer smo pod nasim vlastitim prstima

nagovestili vetru uzdaha da svrati,

pa u ocima, kroz drhtave kapke ispod

mesecine, slutimo pejzaze nasih uzitaka.

Ljubis oblake bora na mome celu cesto,

svom tom nebeskom plavetnilu prislanjas

oslonce, i pod nasoj kozi, kapima u boji

rubina kroz prste prislanjas i pustas dah

svojih pora, da moju prisutnost natoce

i glas svoj naslonis u mom glasu da se

sretnu kao vetrovi, kolena svoja zanosis

nad posteljom i bisernom svetloscu naseg

meseca, i kroz moju kosu cutis, sapuces

svojim prstima i kroz misli nase,

naslucujem pogodnost, poput sunca u sebe

me primas.

Rasipas svoje mirise po mojoj kosi i verujem

da te ima u svakoj mojoj pori, mada te dugo

prizeljkujem u ovom samotnom vremenu,

koracas samnom kroz tisinu vlazne postelje i

oseca se i dalje onaj vapaj od nasih zagrljaja,

i cuvas me u svojim tokovima purpurnih vena,

teces mi kroz neispavane noci i osecam tvoju

prisutnost, a nema te.

Ako snivam, nebeske ptice koje opkruzuju mene,

nastavi i dalje u moje snove i postani znak

vecnog leta, i sleti na bezbrojna moja odredista,

na moje golo telo izlij sebe i privuci se k meni

da i ove noci krenemo jos u dublje snove.

Ostala mi ceznja od umornih mojih cekanja i tako

lagano rusim svoje zidine samoce.

Svojim molitvama te slezem na moje usne i raznolikost

medju mislima promesam pucinom mojih zelja,

a tvoju senku kroz secanje uporno grlim u tom beznadju

cutnje, i milujem tvoje telo poput narandzinih boja i

cekam u tom nizu, kraj podivljalih strasti.