Nase radosti

U tebi mila moja devojcice, ta ljubav sto se proteze
i ne cudis me vise sa toliko radosti u sebi,
vec zapocinjem kad se s mojom rukom preko tvoga tela
prostiru nezni dodiri, jer ja sam po tebi ne samo u
tebi mila moja devojcice, ljubav vesto izbegava svako
nistavilo i sa sjajnog izvora, nase duse ostaju ipak
zajedno.
Sa podnozja planina kada svrate, pa preko mene zalazi
svaki saptaj tvojih usana i tad se kroz noc i dan,
smenjuju nase strasti poput onih starih talasa utapkan
medju bezbroj zvezdica, osecam klizimo beskrajnom stazom
i susrecemo se sa vlastitim dusama.
Samo o tebi, u ovom prelepom snu, istiniski osecaj lepote
tvoje, cujem te kroz vreme i kroz reku svetlosti, osluskujem
kako dises i dok svojom toplom senkom po meni pleses.
Kada naslonis svoje osmehe preko moga lica, cela soba odaje
taj predobar osecaj da mi sve slozenije licis na bozanski dar
i krenem napokon da se usudim i uputim slozenije u svom snu
koji je vec iole po celom mom naboranim mislima, predugo se
nastanila ljubav u meni, previse sam boravio kraj tvojih dlanova
i vise ne mogu, ne zelim, prepoznati tu jedinu melodiju i izvlacim
pozudu iz mracnih dubina i predajem sebe u vreme nasih radosti.
Kako me tako pogledas i jos u svojim ocima dolete jos po koji
poljupci, uzecu te, uvek pored i u sebe pronadjem drhtaje, koje
posle izvesnog vremena podelim sa tobom, prostires se kao more
koje ume da zatalasa pod olujnim uzdasima nase radosti.
Umes svojom lepotom da usmeris taj glas, onako prelepo i dublje
zaci pa do skora otici do raskrsca nasih ustezanja, usidriti se
i zanevek kroz trzaje zavristiti s blagim ugrizima nagovestiti
sebe a ujedno sesti kraj mojih zagrljaja i uz osmeh ugostiti sebe,
kako samo umes smelo moje usne natopiti bojom mednih saca.
Ne, ne moras mila moja devojcice nista reci, osecam kroz cutnju
sta nam sledi, pusti me da te gledam, sasvim je i to dovoljno,
da te kroz svoje oci dotaknem pogledom i kroz postelju nasih dodira,
kroz nase drhtaje usana, ovlaziti s jezikom, zapocnimo ljubav pod
ovim nebom.
Sa svojom toplinom moga stomaka zastitim tvoje usnulo bice i poput
ljubavi, bezuslovno se predajem samo tebi.
Ovo nebo je premalo za nase krike, zagazimo travu pod nasom posteljom
uzivajmo u ukusu naseg tek dobro jutarnje, tek prelivene i utapkane
ljubavi.