Vezi me

Dolazim, jer pocele su divljati ove hladne noci,
a uzburkani talasi trgaju mene, pod srebrnom rekom
meseceve sonate i ti si nemocna i krhka, ko mala
kap u samom moru, nad pozlacenoj kapi propinjes.
Drhtis i u vodenim stazama maste stidljivo plovis,
ali dubinom duse ocekujes, da svojom, tek usnulom
pocetku, sa veselom bojom svoje svetlosti u prelepu
dugu stignes.
Osecas kako kroz napor svoga srca ti dolazim
i sa smelih izvorista sjajnih ociju vrhove mojih
usana pratis.
Dodirom svoje ruke, crne oblake rasklanjam,
a sa drugom, lagano i prelepo lice tvoje prosledim,
ako me po koji put usporis, kroz obrise tvojih pogleda
i na kutak tvoga vremena, zaronim u paletu boja nemira,
ne zelim stati, idemo dalje i sve obogacenije nasim nebom
pevusim, lagano, skidam sa tebe plast straha i darujem ti
tvojoj cutljivoj dusi, bezgranican mir.
Dobro upoznat tvojom nemirnoj strani i tvoja proslost sto
zna i ume da vreba, ali svaki nas zagrljaj pamtim.
Iz njih citam misli tvoje, tvoju samocu osecam, al prepustam
koraku vremena da ostavim sa strane samocu, a tvoja starost,
oduvek privlacim nasim zvezdama.
Uvek ispocetka i nikad do kraja, konstantno u tebi i za tobom
plovim, kazem ti glasnije, a ti slusas moje reci koje se razliju
po celom tvom telu.
Ispunjavam tvoj neostvareni san i dolecem kroz dragocene uzdahe
povetarca, dok ti u narucju svome drzis tek rodjenu ljubav i ko da
ne zeli da okusi razlikovanje, nego se prepusta sudbini, a izmedju
mojih i tvojih snova, jednakim mostovima poljupca, zajednicka
srca slazem pod dugine boje, nase iskrenosti.
Iscrtavam svoje ime po tvojim zidovima u masti, u tvoje snove
te nezno u beskrajne pucine vodim, ako bi volela tako do
jutra me imati, a od jutarnje zore pa nadalje, zauvek me vezi.