Istkao sam pucinu tvoga tela na svojim grudima
i polja sto rosne izmaglice secanja izrastaju,
odvajaju veceras puste snove i one smele misli
samo za tebe, jer zele ovu noc isklesati samo
za tebe.
Ko saputanje vremena kroz dusu tvojih nadanja,
prelivaju se reci po istkanoj pucini tvoga tela,
ulaze kapljice tvojih suza pod bistra korita
prilepljenog tela, sudaraju se sve vise i vise,
stapaju se pored sunca i neba i pod zvezdom
padalicom nude ponocno nebo, sto nezno tone u
sne.
Preostaje mi da prostrem tvoje nezne zagrljaje
pod pucinom naseg neba, tvoje grudi tu gde treba,
bradavice male i tvrde nude onu slatkocu pod
usnama mekim.
Plodna su ti bedra, mila moja, rastezes se pod
pucinom samog svemira i nudis mi svrhu zivota
gde umirem sa zeljom za tobom i preplanula si
od mojih neznih ugriza, drzis me za kosu i
govoris mi tihim glasom, oh kako treba.
Moja cutnja je uspela da dodje do samih cvrkuta
ptica i sve nase utkane ceznje zagrlila si onako
kako treba i njihovu tisinu u pogledu neba,
zamisli sav taj bozanski ukus nasih mednih emocija
dok ti kroz cutnju nanosim rastopljenu slast.
Utociste tu kraj maste i sveza nasa cula su u tebi,
i volim svaki uzdah tvoga tela i izobilju crvenih
usana.
Istkao sam pucinu tvoga tela pod mojim dlanovima
da te skoro svake noci, ugreju moje nezne ruke
sto te neznim prstima neguju i drze kroz samo tvoje
vreme, pomalo cedno i setno, volim svaki uzdrhtaj
celog tvog tela.
Zamisli neznu prisutnost mojih poljubaca i njihovu
netaknutu tisinu u samom pogledu moga oka dva,
zamisli danima da te imam u mednom sacu nasih
uzitaka, draga moja, i stopim se u stisku tvoga
osmeha.
Pridodajem svetlosne suncokrete tvojim krajolikom
ispod dveju planina, tu kraj tvoga rodnog mesta
gde zivi dusa tvoja i pod mirisnim jorgovanima gde
sticemo zivot u dvoje, pripasce nam i modrina neba
sva i na tvome telu raste mudrost jos veca,
bices u najvecoj slasti mednog ukusa pod potocima
izlivenog bisera, samo za tvoja oka dva.
Nase misli vec iole pod barjacima vestih dodira,
nasi prsti ispleteni u same strune naseg zajednickog
vremena.
Pod mastom, razlivamo se u visini nocnih pozuda,
pod tihom vatrom zalazimo pod sva godisnja doba,
nase misli prelij u predivne boje sna i sve moje
pesme otpevaj u boji ljubavi i preskoci sve misli
svoje i pojavi se ti.
i polja sto rosne izmaglice secanja izrastaju,
odvajaju veceras puste snove i one smele misli
samo za tebe, jer zele ovu noc isklesati samo
za tebe.
Ko saputanje vremena kroz dusu tvojih nadanja,
prelivaju se reci po istkanoj pucini tvoga tela,
ulaze kapljice tvojih suza pod bistra korita
prilepljenog tela, sudaraju se sve vise i vise,
stapaju se pored sunca i neba i pod zvezdom
padalicom nude ponocno nebo, sto nezno tone u
sne.
Preostaje mi da prostrem tvoje nezne zagrljaje
pod pucinom naseg neba, tvoje grudi tu gde treba,
bradavice male i tvrde nude onu slatkocu pod
usnama mekim.
Plodna su ti bedra, mila moja, rastezes se pod
pucinom samog svemira i nudis mi svrhu zivota
gde umirem sa zeljom za tobom i preplanula si
od mojih neznih ugriza, drzis me za kosu i
govoris mi tihim glasom, oh kako treba.
Moja cutnja je uspela da dodje do samih cvrkuta
ptica i sve nase utkane ceznje zagrlila si onako
kako treba i njihovu tisinu u pogledu neba,
zamisli sav taj bozanski ukus nasih mednih emocija
dok ti kroz cutnju nanosim rastopljenu slast.
Utociste tu kraj maste i sveza nasa cula su u tebi,
i volim svaki uzdah tvoga tela i izobilju crvenih
usana.
Istkao sam pucinu tvoga tela pod mojim dlanovima
da te skoro svake noci, ugreju moje nezne ruke
sto te neznim prstima neguju i drze kroz samo tvoje
vreme, pomalo cedno i setno, volim svaki uzdrhtaj
celog tvog tela.
Zamisli neznu prisutnost mojih poljubaca i njihovu
netaknutu tisinu u samom pogledu moga oka dva,
zamisli danima da te imam u mednom sacu nasih
uzitaka, draga moja, i stopim se u stisku tvoga
osmeha.
Pridodajem svetlosne suncokrete tvojim krajolikom
ispod dveju planina, tu kraj tvoga rodnog mesta
gde zivi dusa tvoja i pod mirisnim jorgovanima gde
sticemo zivot u dvoje, pripasce nam i modrina neba
sva i na tvome telu raste mudrost jos veca,
bices u najvecoj slasti mednog ukusa pod potocima
izlivenog bisera, samo za tvoja oka dva.
Nase misli vec iole pod barjacima vestih dodira,
nasi prsti ispleteni u same strune naseg zajednickog
vremena.
Pod mastom, razlivamo se u visini nocnih pozuda,
pod tihom vatrom zalazimo pod sva godisnja doba,
nase misli prelij u predivne boje sna i sve moje
pesme otpevaj u boji ljubavi i preskoci sve misli
svoje i pojavi se ti.
Нема коментара:
Постави коментар