Eho samoce

Neka mi i ove suze barem obrisu tvoje osmehe sto daju,
pa se sada u svoja korita umornih kretanja secanja s
njime krene.
Nista, osim ove emocije, ne mogu pustiti srcu da luta,
neka oseti kako se nekad s ovim recima igralo, zaculo
se poslednje slovo mojih misli, osecam da je kraj, a
ne postojimo ni mi.
Ceo moj zivot trazis utociste za svoju ljubav a izgubila
si se unutar mene, vodis mojim srcem i sa prvim neznim
jutrom dolazis do svog odredista, priljubljena si ko dasak
vetra koji prolazi kroz uske sokake naseg zagrljaja i oblakom
nasih misli, cisto onako sa izvora maste donosis mirise ceznje
koji me slade, a tim iskrenim pogledom svojim, osvetljavas mi
moj put samoce.
Putujes i kroz moje osecaje nezaustavljivoj lepoti me mamis,
prostranoj samoci odjekuje melodija i kroz svaku notu oseca
se miris nade, a umesto tuge, prinesi mi jos kriske radosti
zasladi me jos malo, i osvetli ovaj put osame.
Ovde na zemlji, gde se seta moja dusa, gde su nerazumni ljudi
neiskrenog srca, podivljali su ovi sati, pa pod trenutak
prolaznosti protezu se niske strasti, to je taj eho u meni u
ovoj samotnoj noci pod kojom padam, a ne smem, jer ako ona se
ugasi, sa njime ce i moja ljubav zaspati.
Nedavno si se s mojom miloscu igrala u onoj studenoj noci,
nezno se spustila niz oblake neba i kroz zvezde umornog sjaja,
pogledala si milujuci me mojim jakim sjajem, tada si kroz snove
neka obecanja dala, pre nego sto zagasim uzdahe svoje, donecu
kraj mojoj samoci, koja me ceka tamo gde me je proklelo vreme
da u ovim samotnim satima, sacekam i tebe da zajedno uzjasemo
vetar nade i krenemo s novim pocetkom, za bolje sutra, ka boljim
zavrsecima.
Nikad do sada nisam cuo taj glas poput njenih, tihim glasom umes
da se prosetas recima, a kamoli osetio utehu i snaznim strujama,
iako sam tvoj bez obzira nazirao se kraj velikoj oluji,
prihvati me za ruke i laganim ljubavnim stopama krenimo u susret
ka obecanoj sreci.
Na samom startu, dok sam se jos uspinjao ka svojim stopama, iznad
svih onih zvezda, tamo gde se radja svetlost u mom nemiru,
pored jedinog izvora tisine, tamo daleko gde samo ja umem pronaci
put ka sredistu sebe, pokazujes mi ljubav i potpuno se predajem.
Pristao sam da dotaknem tvoje nemire, sav onaj sapat u samom srcu
tvojih zagrljaja, zapustenim livadama duse tiho sam umeo da
rascvetam tek probudjenu rosu, obema rukama zagrlicu jedino sto vredi
i krenucu za njenom bojom glasa sa toplinom oko svoga savrsenstva.
Tvoja lepota ume da zadivi moju cutnju u meni, naraslog od preteranog
cekanja ljubavnog niza, spojimo nezne obale mora i sve one jarke krosnje
narandzinog sjaja, poput tvoje koze. s nadom odigrati jos jedan ples
i s punog srca prelepo i nezno uzleteti pod strujnim uzdasima i raskolasnog
izgleda, nemoj posustajati.
U tom trenutku oko nas su zaplesilo jutro prepuno plavih boja,
iako po vedrini nebeskog svoda, sazvezdje je umesale svoje prste i isplelo
valove svemirskih talasa, probudis se s osmehom i s prvim slavujem sto
kotrlja melodiju sa svoga kljuna, jedino si umela uzvracati poljupcima
mekim i sasvim lagano preko zlatnih skoljki i kroz more snova, usidrila
si sebe kraj mene, da u ovoj osami ne budem trajno sam.
Zagrlih sa vrhova tvojih grudi vec surove i kroz snezne kapi, osecao se
miris spokoja i kroz zadnji komadic jutra slagali smo drhtave usne nase,
zajednickim uzbudjenim grudima, prelila se strast, uzavrela i prejaka,
jedino sto nam ostaje je vecnost nasa u beskrajnom zelenoj postelji i
osetih mirises cela, neki drugi miris pamtis sada i ko zna gde i ko zna
s kim.
Krenuli smo da stojimo odvojeno, poput grane sto se racva u dvoje nit
pocetka a niti kraja, vetrovi jace duvaju i nevreme nas polako lomi,
oluja iscekuje i preti, a te nemirne nocne oci su samo blize, blize,
stranim putevima krocimo i ne nalazimo nista vise, samo osecaj da bili
smo nesto, a jutro ce iznova biti krivo za sve.
Reci slabije kaplju kao nekad, sada su stidljivo smeskaju a iz mog grla
nevidljivim strunama zacute i samo jecaj ostane, proslost i secanja uvek
naidju kroz moje misli i ponude, dok na vrtovima svoje duse, samoca cveta
u punom jeku.
Pored grudi, blize mome srcu, javlja se onaj nevidljivi nemir samoce,
naginje strast da prevladava, osecam da cu ponovno iz pepela podici se,
uvek isti strah iz mene nepreglednim pucinama bolan i razapet,
osecam da kroz moje vene postoji jos veca teskoca, kud, ne znam ni ja.
Ova moja ljubav u meni sto je uz mene i ove noci, ali kao da zeli izliti
i same ljubavne kapi pretociti, opet pokrecu se sumnje, jer kada svane jutro
ponovno cu osetiti taj vapaj za tobom, koja je moja dusa ostrija od svake
ostrice, pokazace svoju moc i krenuti na put samoce.