Cuvar

Blokiras me pogledom onim setnim recima,
kada si molila izjutra moje korake po
svome telu, a bila si cudna tog jutra.
Sunce je vec razgranulo svoje korake
saptalo ljudima sto koracaju svakodnevno,
saputalo necije postojanje.
Mozda u nadi da ulepsa tvoje jutro,
a mozda i da ulepsa i tvoju dusu.
A sve tako kada dodje, sve ce doci kako
treba, a mozda i da ostane.
Dan se razbudio pomalo setno, pomislih
da si i ti tu negde, pod plavim nebom.
Osecam, te zdralove koji zure u nebesku
postelju i opet, osecam tvoje reci, koje
dodvoravaju nasim snovima.
Ovog jutra pustio sam poljupce umesto
sunceve toplote, obasipam tvoje telo kroz
cutnju.
Lagano izgaram tu prazninu, dopunjujem je
svojim izvorom iako je izvor vec iole prepun,
razgalamilo se kroz vreme, napustilo te godine.
Ljubav je uvek slepa, dok ljudi gledaju svrhu.
Naslucujem da i ti svake noci prosaputas po
imenu dozivas me u svojim snovima, lagano
stopama prilazis po stazama strasti, ocekujes
ceznju sto se sliva po tvome krevetu.
Postelja pozude je vec odavno zasla u tvoje
snove, tvoja koza vec odavno njise pod vetrom
mojih uzdaha.
Obliznji pasnjaci, nakvaseni mojim suzama
radosnicama, pustam da brazde se sire po
malo okrenu prema meni.
Podare mi deo tvoje blizine, dok ti necujno
koracas do moga tela i obgrlis me svojom
ljubavlju.
Prodjes prstima kroz kosu, iskreno pogledas
me i priljubis usnama, nezno poput svile.
Dopusti mi da udjem, tamo gde tvoja dusa
spava, ne boj se, jer ja sam samo jedan
cuvar na ovom prokletom svetu.