Tvoj san

Pokretac sam tvojih usana i pod onim silnim vetrenjacama
sto nam se ziva zelja vine i posle prvog okreta stane i
ne ide nam se nikuda, poput zara,
njihove senke se pruzaju i po celu tvome,
svo semenje nasih vrtlarskih zanata ostaju i pruzaju,
a ti niz moje obraze kreni, lagano se stopi ko
kapljice male i u pogledu ruze ti me samo dodirni.
Mota mi se misao po glavi, provlaci svoje krake i kroz
plamene jake, dodirno izvijaju i maze se,
istom onom ispod hrasta, kada su nam ruze procvetale,
poput tvojih vlaznih usana.

Kada ustanes ranom zorom, pogledas prvo kroz svoje kapke,
zacujes onu melodije tisine sto se razgalamila po sobici
tvojoj, zacujes, kako zidovi razgovaraju medju svojim stranama,
pomislis ogovaraju tvoje snove, ali ne, nisu to zidovi ni koraci
neciji kroz tisinu, to su samo tvoji otkucaji srca,
sto kucaju samo za mene.
Sanjala si zeleni tepih, prepun sarolikih ptica i svo ono cvece
sto je umelo da buja i sa povetarcom srece, umela si da se ljubis.
Setis se tog starog hrasta, te velike grane, ta ljuljaska sto te
merka da prisednes i setis se svog detinjstva ispocetka.
Ljuljas se polako dok te povetarac gura u nebesa da se setis
naseg prvog poljupca, svaku boju mojih usana tvoje nebo prinese,
sanjas mila moja, jos i oblake bele kako te grle kao moje ruke
velike, sanjas jos prvog slavuja sto peva melodiju iz moje duse
i pitas se u snovima, kuda prolaze moje stope, one iste poput
jutarnje ruze.