Taj dan si zracila predivnom aurom bljestave svetlosti,
a sa tvog nebeskog tela tih proporcija oznacavala svoje
vreme u blagim minutima svojih cekanja, doletela si poput
neznih ruku, jedna po jedna u nizu, s zagrljajima pocela
si plesati, ko s prvim korakom dolazila si do svog cuvara.
Osecalo se vreme u meni kako prolazi satima
tvoje su usne neprekidno osecale vapaj za recnikom tvojim,
pozeleh da te poljubim nezno, osecaj me terao da te slusam
pronacicu nacin da ti umirim usne, te jake oci koje su
osvetljavale nase puteve.
Da li je gresno pozeleti da te poljubim usred belog dana
dok jos sunce viri iza oblaka sivih il je nase vreme ucinilo
da te samo gledam, al osecam tvoju dusu kako trci ispred nas,
ne zastajkuje nego priblizi se i nestane u trenutku.
Znao sam, da si tu, al ti ne mozes videti zemaljske stvari
covecije, nego samo ono sto mozes opipati svojim neznim rucicama.
Ta hemija sto svukud zabada nos, tu ispod tvoga vrata mami me
da te izljubim celu, a opet tera me da se slucajno ocesem o tebe,
prija mi svaki deo tvojih predja kose, taj odziv u rukama
kada podignes kosu, sa smeskom pogledas moje oci i nestanes
pod palubom dodira i iznova izadjes.
Taj opojni miris tvoje koze sputavao me je da ti pridjem i
zaokupiram ti mirisne vlasi, osecam da ludim, a priseban sam.
Saptaju mi tvoje ruke, taj vapaj iz tvojih grudi, osecalo se
da me dozivas unutarnjim bicem, jednostavnom toplinom sjajis
poput mlecnog puta.
Zaustavih vetar na par minuta samo da ti se priblizim i oslusnem
tebe, ko zrnevlje neumornog tela tvog i pod krosnjama nasih
puteva i sve nase ceznje su zapale u nama, potrebna mi je boja
tvoga glasa tih usana sto se roje i sva prisutnost tvojih neznih
reci.
Cutim i osluskujem kako usnama pevas, sretnije od nasih pogleda
susrecemo se pod krosnjama nasih parkova, priznajem, posebno
sjajis svojom svetloscu, dal sam ja taj klik bio, il je to samo
tvoje bice.
Svetlo koje uporno cuvas i kroz nasa obecanja uzimas nase slutnje,
ne cekas vise, pa na stanici cekanja cekas dok ja stidljivo
stojim porazen.
a sa tvog nebeskog tela tih proporcija oznacavala svoje
vreme u blagim minutima svojih cekanja, doletela si poput
neznih ruku, jedna po jedna u nizu, s zagrljajima pocela
si plesati, ko s prvim korakom dolazila si do svog cuvara.
Osecalo se vreme u meni kako prolazi satima
tvoje su usne neprekidno osecale vapaj za recnikom tvojim,
pozeleh da te poljubim nezno, osecaj me terao da te slusam
pronacicu nacin da ti umirim usne, te jake oci koje su
osvetljavale nase puteve.
Da li je gresno pozeleti da te poljubim usred belog dana
dok jos sunce viri iza oblaka sivih il je nase vreme ucinilo
da te samo gledam, al osecam tvoju dusu kako trci ispred nas,
ne zastajkuje nego priblizi se i nestane u trenutku.
Znao sam, da si tu, al ti ne mozes videti zemaljske stvari
covecije, nego samo ono sto mozes opipati svojim neznim rucicama.
Ta hemija sto svukud zabada nos, tu ispod tvoga vrata mami me
da te izljubim celu, a opet tera me da se slucajno ocesem o tebe,
prija mi svaki deo tvojih predja kose, taj odziv u rukama
kada podignes kosu, sa smeskom pogledas moje oci i nestanes
pod palubom dodira i iznova izadjes.
Taj opojni miris tvoje koze sputavao me je da ti pridjem i
zaokupiram ti mirisne vlasi, osecam da ludim, a priseban sam.
Saptaju mi tvoje ruke, taj vapaj iz tvojih grudi, osecalo se
da me dozivas unutarnjim bicem, jednostavnom toplinom sjajis
poput mlecnog puta.
Zaustavih vetar na par minuta samo da ti se priblizim i oslusnem
tebe, ko zrnevlje neumornog tela tvog i pod krosnjama nasih
puteva i sve nase ceznje su zapale u nama, potrebna mi je boja
tvoga glasa tih usana sto se roje i sva prisutnost tvojih neznih
reci.
Cutim i osluskujem kako usnama pevas, sretnije od nasih pogleda
susrecemo se pod krosnjama nasih parkova, priznajem, posebno
sjajis svojom svetloscu, dal sam ja taj klik bio, il je to samo
tvoje bice.
Svetlo koje uporno cuvas i kroz nasa obecanja uzimas nase slutnje,
ne cekas vise, pa na stanici cekanja cekas dok ja stidljivo
stojim porazen.
Нема коментара:
Постави коментар