Sa prvim svetlom

Ponovno ceznjivo zalazim nad ponorom tvoga izvora.
Iako prodjes stopalima bosim po zrnevlju nasih obala
kao talas zapljuskujes nase svetlo,
a tama se sama navuce kada odvuces talase za sobom,
neprekidno se vracas pod isti pesak nasih zelja,
iako smo razdvojeni, uporno te iscekujem,
i cekam mom srcu da pronadjem leka.
A dusom nastanjujem, tamo gde me putevi vode ka tebi.
S prvom svetloscu zadjes i kroz nasu postelju uzdaha
sadjes i u nepreglednim strujama vodis,
dok pod brzacima svukud nase ruku delo stvaras
ispisujemo snove uzarenih zarista,
pa pod uvala tvojih prepona slazes i neshvatljivo
razlijes sve te male talase na mene,
kroz osmehe zadjes i na tamu predjes i to sto ostane
samo cutnja pod malom svece da tinja dok opet ne dodjes,
s prvim svetlom mene ozaris.
Zaboravljam navike nasih predja i po poznatom svetu
oboje setamo bosi i opijeni ljubavi nase.
Ta svetlost sto zadje, kroz tvoju kosu,
ne zaustavlja se samo u nitima tvojih misli,
a niti prostruji izlivenim casama vina,
prodje samo do belini tvojih grudi, tu zastane,
pa produzi dalje kraj tvojih pasnjaka,
neznatan im je broj sto svrate na konak u samom centru
samog stomaka.
I ne marim za vreme sto te krije od mene.
Dok putujemo oboje u toj nasoj neznosti, shvacamo,
da su nasi dani bezgresni i u susret leta nama slecu
a sladak je prst tvojih neznosti,
umoceno u izvore tvoje stvarne nade.
Sve je moguce, da,
i ona ista obecanja sto su nam u nama uklesana.
Setim se kroz razmisljanja kako smo tela nasa uranjali,
a tvoje neme usne, zapravo boja karmina ocistila tisinu
nase cutnje, kako si umela sa svojom zeljom udomiti svoje
osmehe i svojim prahom razmisljanja zasipala nase poljupce.
Radost je nezaboravna pod toplinom nasih plodova,
iako tako male stvari ljubomorno tajimo jos se prisetimo
kroz nase razmisljanje te prelepo cvetne poljupce,
a budimo se pokraj prelepe duge, tu gde nas je pocastilo
nebo pod prvom izmaglicom secanja.
Kako razvezati ove neme reci, pa pazljivo nanizem otkucaje
tvoje, pomalo razgovetno prolijem reci.
Da sakupim sve tvoje kapi dok si pod mesecinom trazila u tami
sve moje razlivene reci i snaznim poljupcem natapam ovu pesmu,
da me pronadjes s prvim svetlom.