Sjaj srca tvog

U mrklom mraku sjajis, tom svojom lepotom srca tvoga
i tihim glasom vetrom zarumenis obrazima svojim,
lagano hodas usnama preko moga tela.
Mimoilazis se sa dusom i izazivno prosetas preko mojih
pogleda, prosaputas usnama, neprestano opijas me svojom
svezinom zenstvenih uzdaha.
Smatram te svojim pratiocem mesecevih stopa nadamnom,
s tobom mogu nebeske ruke dosegnuti i ko vetar zauzeti
tvoje korenje od kose, mogu poput mesecevih koraka utapati
svoje ruke medju tvoja ledja i isprati svezim poljupcima
jagoda, ostaviti pore izlivene pod toplinom sunceve svetlosti.
Dok se ranom zorom pruzas otapas kocke leda po nasim usnama,
a kad zadjes pod brazde moje muskosti prineses plodne oranice
svojih ceznji i u korenju tvoje kose osetim boju tisine,
tvoje zrelosti otkrijem pod puteve tvojih neznih grudi.
Dragoceno je ovo nase vreme sto se preliva po nasim telima,
iz tebe izranja ta svetlost tvoje duse i razliva se po nasoj
postelji posutim belim laticama ruze.
Osecam tvoje korake prepune zivota, nad tvojim telom se razlijem
i preko silnih horizonta dohvatam tvoju zelju, pored tolikog
vrtova zeljnih snova, razbudjeni u lokvi zagrljenih,
ostajemo pribijeni jedni uz drugog, dok jos se oseca miris mojih
vlaznih poljubaca.