Okupana s ljubavlju mojom

Zubor u vazduhu se osecao
onaj prijatan, iako je u daljini bio zov
nasih zagrljaja, ucestalih dodira,
kroz pesmu si se nadovezala, sitnim
prositnjenim suzama.
I zato, sada, rasiri svoje osmehe,
za one sto ti darujem ovog jutra.
Jer znam, od okova stvarnosti soba ti
je tesna, za ono sto dajemo medjusobno,
onoga sto ti sada kradem, pisi svojim
uzdasima po mojim grudima.
Pevaj, jer od tvoga zivota uzecu delic
ovog trenutka, poslusaj tisinu,
neka krenu note tvoje sretne duse,
kreni ka meni, kreni, ugrizima,
spusti se nize ne odvracaj pogled
od mojih usana, kreni ka zivotu
sto ti predajem u ovoj sobi sto pod tobom
lezi.
I opet sam ta oluja sto bahato trosi
snagu tvoje zenstvenosti, pronadji put.
Pronadji put do srediste mojih pucina gde
moja dusa jenjava, ne zastajkuj, nikada,
trenutak je nas, trenutak je jedan u nasem
vecnom zivotu.
I opet sam krenuo kao nebo, sto u sebi krijes
beskrajnu tisinu svojih vlaznih uzdaha,
znas li to, osecas li kako moj zov umiruje
tvoju dusu, dok si jos iznad mojih vrtova.
Pogledaj me sa visine, obaspi me cesticama
vreline tvoga jezika.
Oseti me i bice smireno, svaka rec sto se
razlila po obodima naseg tela i ne misli
na zaboravljene noci, pozeleo sam reci
okrenuti na tvoje telo i pod svetlom tvojih
ociju, preko celih tvojih usta,
razliti svoju dusu i zaploviti pod brzacima
obostrane ljubavi.
Moje reci rastoceno se razliju pod tvrdim
a ujedno vlazno crvenim bradavicama,
poput letnjih kisa raspisu kapljice koje
prelaze u znoj, brisajuci proslost,
dok jos plodimo buducnost.
Tako dok na kisi tvojih zagrljaja osecam
ucestale ceznjivo tvoje razigrano srce
sto se poigrava nad mojim telom, oblikujemo
nase vreme.
Sanjajuci tebe, kako se slike nanizu pored
tvojih dlanova, cak ni tuga ne moze unistiti
cvet, sa ugrizom tvojih pohotnih zelja prisla
si mi poput onog sjaja u ocima sto se skotrljalo
preko moga stomaka, ostani, ostani tu raste
ceo svet i pored silnih leptirova mojih, ostani.
U polozaju sretnih ljubavi, dok kroz tvoje telo
tocim uzarenu ljubavnu reku, iako su suzne bile
oci u taj cvet pokraj tvoje duse, podaricu
ceo velicanstven svet, ne moze se pojmiti
ljudskim rukama delo, a kamoli svaku krosnju
poljubaca sto upravo posejah.
Veruj mi tuga ne moze unistiti taj cvet,
jer u meni traje i dalje, ona svetlost iz
tvojih ociju.
Kovao sam sutrasnjicu u tvojim njedrima.
Da li se snovi mogu ucrtati medju purporno
zlatnim drvecem, dal mozes osetiti sretne dane,
ostavljaju onu prokletinju od laznih nada,
odacu ti tajnu, i kisa ima stihove za tebe
opija tvoju dusu za blagodost i otkljanja onu
tugu sto se sakupila na dlanovima tvojim.
Baci je visoko u nebeske krosnje tvojih pogleda
da dok ja sedim gore, cekam tu tugu da sravnim
je sa ljubavlju mojom.
Tog popodneva posluzih se kao prostirka po
kojoj hodas snena, rubovi nasih prstiju posluzise
kao hiljadu belih cvetova, belih zdralova
ja sam u to popodnevne trenutke ostao nad talasima
cutnje sto izlaze iz mene nemi, jedino ostade
usnulo srce sto se razbudilo za tvojim njedrima.
Kud li se pre tako ususkalo na postelji od vrelih
uzdaha, toliko prozirnih da se umivalo gde tvoje
bice sapuce na krilima nebeskih niti,
a umes da vezes krikove svojih uzdaha,
spavaj, jer znam sta dalje sledi.
Neka me otme magla iz tvoga oka dok prolazim
tvoj vrt, neka mi se telo kraj tvoje ruze udene
dahom cu skociti do tvojih ogledala u ocima,
dok jos se nadam, da me pustis u svoj zivot,
snivaj, duse su budne, al jedno je telo nase.
Dolazi novi dan za nas, u snovima tvojim ugledaces
mene.
Pitam se, hoces li prepoznati me po liku,
dok jos trepcu zvezde u nasem mesecevom zagrljaju.
U tvojim ocima, sjaje jace svetlosti iste one
svetlosti sto zasija tvoja dusa, kada prodjem
pored tebe, da li to znas.