Tvoja blizina

Volim tvoju bliskost neznih dodira,
poput onih sapata strasti sto se
razliju u vlazne poljupce.
Tvoj dah mi obasipa mirisljavo
a glatko mi uzvraca tvoj put ka
sredistu jezika,
uzbudljiv je eho tvojih osmeha.
Tvoj uzdah zajeci u sobici gde
dve duse u slatkoci usana,
ostaju jedino prisutni.
Sve tvoje blisko je, jedina,
ah, volim kada nas cutnja sakupi
kad pridjemo jos blize, blize,
najblize.
Osetimo kad nam se tela priblize
i duse dotaknu prvim nitima,
ljubavnih zagrljaja.
Dok jos beli cvetovi cvetaju i
odaju smek narandzinih polja,
tvoje zenstvenosti.
Uz prve gutljaje godisnjih doba
uz prve jake reci, oseticemo
prve talase sto dotaknu nase
nemire, cutimo u tim toplim
zagrljajima, a trenutak se
rastrcao nad pesmama nasih
uzvika.
Jutro ce krenuti prvim krikom
pozude, a magle u tvojim ocima
nestace odnose ih topli vetrovi
nasih srca, negde daleko gde
cvetaju nebeske ruze.