Suze

Opet su znale kapati po mom naboranom licu,
onim nemim sapatom poput urezanih slika u mom secanju,
dolivale su po jos koje kisele suze,
u nadi da saperu bol ispod ociju mog,
zapeklo je ko sama vatra,
usijanih zdralova od nastanka sveta.
Odlicno se cuju dok paraju vremenske strune,
laganim zvucnim odjekom cepale su jos po koje vreme,
dok sasvim ne padnu na tlo,
pod kojim koraca moja dusa.
Znale su katkad,
pratiti me u stopu mojih velikih koraka,
ko male mrvice neuslisenih molitva,
moje dugacke i trnovite zivotnih raskrsnica.
Saputale su gorkim slivanjem niz obraze,
vrlo olako pokazivajuci svoje duboke reci,
katkad utihnu nad rubovima usana,
a nekad znale su pevati melodije iskrenog srca,
a katkad bi i ta bol prestala.