Prelepa basta

Tvoja koza je poput sargarepine boje,
malo umocis bude jos i sladje,
cak i od naprstak soli
dodje ti da poljubis i vise pora
ali onda shvatis da je pora samo mala
varka ali nece biti to sladje kada uzburkam
misli tvoje, bit ce ko u junaka, sto veselo
pevusi kao i iz narodne basne iz svoga dnevnika
shvaticemo jos jednu strast sto nas broji
nahvatacemo i jos jedan poljubac nas,
mislis, vreme nam je za spas.

Ne misli na setnje duge, uvescu nas u pocetke nezne
saplitacemo se kao da smo teske, posred grudi
izmamicu jezik pun, samo sladje i zajedno cemo
da preskace.
Sada stani, prosaputaj svojim neznim pogledom,
izaberi svoje iskrene zagrljaje, i podji k meni
u vecna izvorista i spremna sa poljupcima.
Haljinicu dugu crnu svlacicu je prstima kratko i slatko
poput meda koji kane, kada onako jarko sunce grane,
i ono sunce je mlado samo kao ova moja rec u tvojim
potocima vrelih uzdaha.
Ne svlaci odoru strasti, zajedno cemo skociti u baru
nade, skociti kao dve sretne maste, onako radosno
ko iz tvoje prelepe baste.
Stavicemo stolicu drvenu sescemo laganim kracima
jos dok nam svetlost pruza plime, ipak dozivaces
samo moje prelepo ime.
Cuj vamo patke se cuju, nesto kazu pa i kokoske kokodacu,
mislim eno ga tvoje pile pije ko iz bacve, orodilo ti se
i jos malo parce, tu kraj tvoje velike baste.
Stani nemoj skakati jako, dusa je nezna samo pazi da ne preskace
uzecu karte sveta i pokazacemo nasim dusama, put  oko sveta.